Чеду Вуковићу од вукова страдале 64 овце

На имању Чеда Вуковића у Поповом Мосту код Фоче у нападу вукова страдале су 64 од укупно 104 овце, па му је стадо више него прополовљено, али овог вриједног и скромног домаћина осмочлане породичне заједнице ведар дух никад не напушта.

Напад се догодио 12. јуна, рано изјутра, када су по свој прилици вучица са малим вуковима само преплашили овце, које су се разбјежале по околним шумарцима, а како их Чедо није успио пронаћи у тешко приступачној шикари, у току наредне ноћи започео је крвави вучји пир.

Чедо прича да је тог кобног дана оставио ујутро овце у ограђеној ливади изнад магистралног пута Фоча-Тјентиште, да би када се вратио из кошевине видио да оваца нема. Успио је да пронађе само 16 живих грла, а сутрадан је уз помоћ ловаца пронашао укупно 27 закланих оваца и јагњади.

Данима након тога израњаване овце које су преживјеле почеле су пристизати на имање, али не би дуго остајале живе. Доста их је угинуло од посљедица рањавања, а Чедо је био приморан да одређени број закоље, како би бар нешто од меса могао искористити.

„Седам дана је пристизало по једно, двоје, али биле су много наклане. Свака је скоро испод врата имала оштећење, можда само седам комада да их није ништа дохватило. Онда смо закључили да је ту било и ситних вучића, пошто је јагње мало, а није заклано, него наклано, док је веће овце већи вук или вучица клао на лицу мјеста“, прича вриједни фочански домаћин.

Наводи да му је ветеринар рекао да ће свака овца којој је пробијен гркљан угинути, што се и обистинило, јер је након неколико дана боловања свака теже рањена угинула.

„Када сам сабрао заклане, угинуле и принудно клање, укупно 64 и још једна је упитна, а остале су здраве. Није било бјеснила, одмах се кроз неколико дана зна да није било никакве болести, нема никакве реакције, јер бјеснило се одмах покаже“, каже Чедо.

Ненавикао  да се жали и да кука, већ да живи од свог рада, а имајући у виду да вук није заштићена животиња, те пребацијући помало себи да није добро заштитио овце, овај вриједни домаћин штету није ни пријављивао, али је глас о покољу на његовом имању стигао до општине, одакле су одмах реаговали.

Он прича да су му признали штету за 27 оваца које су пронађене заклане и фотографисане.

„Не волим да кукам и да се јадим кад се дешавају лоше ствари. Из општине су рекли да морају бар нешто и начелник је одмах реаговао и послао људе, колико су имали право на оно сликање мртвих оваца, јер фотографија је доказ, то је неких 2.200 КМ. Начелник је одмах дјеловао, уплатио и захвалан сам му на томе“, наводи скромни сточар.

Његово имање је на самој граници Националног парка „Сутјеска“ у близини Тјентишта и каже да су вукови свуда около, јер у близини постоје хранилишта за дивље животиње.

„Нас у котлини вукови стално гледају, знају они све, знају и шта је звоно. Без великог надзора овце се не могу држати, па ћу видјети даље како ћу, да ли ћу имати некога да плаћам, ако не будем имао нећу моћи. Ако имаднем некога да плаћам, онда бих проширио стадо, јер имам услове, имам смјештај, хране довољно, али је битан надзор јер терени су такви да се мора бити близу оваца у 50 метара“, појашњава Чедо.

Чедо се у Попов Мост настанио након Дејтонског споразума, када је морао да напусти родну Превилу изнад Устиколине. Са супругом Тијаном има троје дјеце- ћерку и два сина, од којих је један ожењен и има ћеркицу Ангелину од два мјесеца, а са њима живи и деведесетогодишњи дјед Перо, Чедов отац.

Ова сложна и вриједна осмочлана породична заједница уз овце држи и десетак крава, па сваке године утове од седам до десет телади. Имају и два пластеника и башту у којима узгајају поврће, а вриједни су и у брању боровница и разног љекобиља.

Кућа им је уз саму магистралу Фоча-Тјентиште, па доста производа успијевају да продају на тезги поред пута, а за тај дио посла задужена је ћерка Милица, студент друге године психологије на Палама, која себи на тај начин обезбјеђује новац за школовање.

О кравама брине Чедова супруга Тијана, која заједно са ћерком Милицом и снајом Николином одржава пластеник, док синови Дража и Миливоје у свему помажу родитељима.

„Живимо од пољопривреде и мог рада са дрветом. Свако зна своје шта ради, супруга је око крава, ја сам био за овце, мада сам сада имао штету, па ме зезају да сам слаб чобан. Хвала Богу, и дјеца су укључена, стижемо све на вријеме, имамо свега, на једном мјесту баш имамо све и има се свашта радити“, задовољан је Чедо.

Вуковићи одличну сарадњу имају са угоститељским објектима на Тјентишту којима пласирају своје производе- месо, сир, поврће.

Чедо је и вјешт столар и како истиче не стиже да изађе у сусрет свим муштеријама, јер је затрпан наруџбама баштенских гарнитура, надстрешница, разног намјештаја, а познат је и по градњи дрвених кућица и бунгалова.

„Тога ће бити све више, јер мало је мајстора, а нема у Фочи ни школа за столарију, тако да је навала свим занатским дјелатностима. Грешка је што нема струка школовања столара, тако да се дешава контраефекат- прво ми не можемо да стигенмо колико људи поруче, љуте се, онда ја одустајем, нећу ни да радим много, да узимам много посла“, појашњава Чедо.

Имајући у виду идеалну позицију, да су у близини природних бисера Националног парка „Сутјеска“, а уз саму магистралу, Вуковићи озбиљно размишљају и о бављењу туризмом. 

На имању има довољно простора за градњу смјештајних јединица и уколико се синови одлуче за тај вид бизниса, Чедо каже да ће од њега имати велику подршку.

Извор: Радио Фоча