Сјећање на академика Боришу Старовића

Дaнас се навршава 17 година од смрти академика проф. др Борише Старовића.

Први декан Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, ректор у најтежим временима за Универзитет. Чувени љекар, научник, професор, академик. Савременици додају – велики хуманиста, добар колега, пријатељ и човјек.

Годинама уназад објављивани су бројни текстови, сјећања на академика Старовића. У једном од њих који је 2016. објављен и на званичној страници Универзитета у Источном Сарајеву наводи се да је био један од оних који вјерују у своје снове и претварају их у реалност.

Био је један од иницијатора идеје да се у Фочи формира Медицински факултет. Још те 1994. године знао је и вјеровао да ће тај факултет, преданим и вјерним радом, израсти у једну модерну установу каква је данас.

Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940. године. У родном граду завршио је Класичну гимназију с одличним успјехом 1958. год. и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964. као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из Опште хирургије положио је 1973. на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976.год. Као стипендиста British Council – током 1976. и 1977. године., боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију (Единбург, Дерби, Лондон) гдје започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију је одбранио 1981. године, на Медицинском факултету у Сарајеву.

Један је од оснивача Одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. год. постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествовао је од 1972. године, када је изабран за асистента на предмету xирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.

Продекан Медицинског факултета постаје 1985, декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. године, када је напустио Сарајево.

Првог дана рата, 6. априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.

Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума.

За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БиХ, Медаљу рада, те 1990 године Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. год. добио је награду Хипократ за животно дјело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији.

Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др Бориша Старовић уврсти у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.

Бројни планови прекинути су 16. маја 2005. године када је, након краће болести, преминуо.

Иза њега је остао један факултет, један Универзитет и на стотине оних који га се и даље сјећају са дубоким поштовањем.