Ни на видику нема социјалне карте
Док у Републици Српској дивљају цијене основних намирница и непрестано се повећава број сиромашних којима је неопходна социјална помоћ, власт годинама не успјева да изради социјалну карту – централни регистар који би објединио податке: коме и у којој мјери треба помоћ. Низала су се обећања званичника, али социјалне карте и даље нема ни на видику.
Године обећања и постављања рокова који су на крају пробијени, а социјална карта Републике Српске још није формирана. Израду документа који ће омогућити праведнију расподјелу социјалних давања премијер Радован Вишковић је најавио у децембру 2022. године приликом представљања експозеа.
„Прва група имаће задатак да до прве половине 2023. године изради социјалну карту Републике Српске”, рекао је Вишковић.
Јун 2023. године је прошао, а социјална карта није објављена, па је Вишковић крајем прошле године поново најавио да ће иста ускоро бити готова.
„Сад идемо у другу фазу и сигурно да ћемо врло брзо ријешити и то питање и карту у пуном капацитету имати”, поручио је предједник Владе.
Ни од овог обећања на крају ништа. Након неколико мјесеци из Владе стиже признање да социјална карта није направљена.
„Тренутно не постоји социјална карта израђена. Знам да Министарство здравља и социјалне заштите активно ради на томе и то је нешто што нас чека у будућности”, рекао је недавно министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић.
Посао израде социјалне карте ко год је узимао на себе, ускоро га је пребацивао на неког другог. Прво је на челу радне групе био министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић, међутим тај посао је касније пребачен у Министарство за научно-технолошки развој, а одатле у агенцију за информационо-комуникационе технологије.
Професор социјалне политике Љубо Лепир је прије десетак година водио процес када је први пут требало да буде израђена социјална карта. Тада је, каже, све било приведено крају, међутим надлежни су одустали и сада се иде испочетка.
„2013. и 2014. године је урађено све да се уведе један такав механизам, али нажалост одустало се. Сада се поново то покреће, али бојим се да је то превише олако схваћено. Кашњење у изради социјалне карте је потпуно очекивано јер чини ми се да се томе није темељно приступило као што сам процес израде захтјева”, каже Лепир.
Тако сада имамо нелогичну ситуацију у којој многи којима помоћ заиста треба исту не добијају из републичког или буџета општина и градова, док постоје и случајеви да помоћ узимају они којима иста није потребна. У питању је комплексан посао, објашњава професор Лепир, који захтјева много више од прављења базе података.
„То подразумијева поред јединствене базе података тј. софтверског рјешења доношење читавог низа законских аката који уређују ту област. Није само довољно размјењивати податке него треба знати шта се тиме добија – шта добија систем, а што је најбитније шта добијају сами грађани”, сматра Лепир.
Ово отвара питање: Да ли надлежни свјесно заобилазе ову тему из страха да ће социјална карта јасно показати у каквом друштву живимо односно шта су резултати рада наших политичара.
„Ми се некако бавимо високом политком, а неће да се баве конкретним рјешавањима проблема људи на терену и мислим да би она ако се икад изради а мислим да неће, показала једну катастрофалну ситуацију у Босни и Херцеговини. Поред демографских проблема видјели би колико је људи у стању социјалне потребе”, сматра социолог Владимир Васић.
За разлику од Републике Српске, у Републици Србији социјална карта је израђена и у примјени је од 2022. године. Како је за БН речено у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, она садржи све социјално-економске податке грађана који користе или су користили права из области социјалне заштите, заштите дјеце и породице, те борачко-инвалидске заштите. У Репулици Српској се на овакав регистар још чека, а кад буде коначно објављен како ће изгледати његова примјена на терену – боље и не претпостављати.
Извор: БН