Митрополит Хризостом прекинуо чланство у Међурелигијском вијећу БиХ

Митрополит дабробосански Хризостом прекинуо је чланство у Међурелигијском вијећу БиХ због ћутања овог тијела на тешка криминална дјела која су се догодила у посљедње вријеме у БиХ према српском народу.

Митрополит Хризостом је обавијестио данас чланове Скупштине Међурелигијског вијећа у БиХ да са 31. јануаром прекида чланство у постојању и раду Вијећа све док Вијеће не “оздрави”.

– Веома жалимо због тога. Од доласка на трон митрополита дабробосанских настојали смо да нашим радом и сугестијама унаприједимо рад Међурелигијског вијећа, међутим, најновија дешавања у Сарајеву и на простору цијеле БиХ, али ћутање Вијећа капи су које су прелиле наше стрпљење и трпљење. Схватили смо да пасивношћу Међурелигијско вијеће индиректно подржава све пројављене девијације нашег друштва – навео је митрополит Хризостом.

Митрополит је истакао шест разлога за ову своју одлуку, истичући као први “завјетно” ћутање Међурелигијског вијећа у БиХ на недавне догађаје у Сарајеву када је нападнута лична имовина грађана Србије и пробушене гуме на возилима тих људи који су као туристи дошли у Сарајево, а све то је подсјетило на осамдесете и деведесете године прошлог вијека.

– Слике из Сарајева у јануару ове године подсјетиле су нас на најстравичније слике из 1990. године које носимо из Скрадина у Далмацији. На Бадњи дан 24. децембра 1990. године напала нас је велика група неонациста и шовиниста у Скрадину. Покушали су нас запалити у нашем аутомобилу у којем су била још три наша ученика Богословије. Наши страхови од ужасних слика у Сарајеву од 14. јануара ове године сигурно извиру из великих траума које носимо из Сплита, Скрадина и Шибеника – навео је митрополит Хризостом.

Упркос стравичним сликама из Сарајева, митрополит је истакао да Међурелигијско вијеће није осјетило потребу да се огласи о овом случају и осуди националистичка и шовинистичка дивљања у Сарајеву.

– Тада смо схватили и разумјели многе ствари – истакао је митрополит дабробосански.

Као други разлог за своју одлуку, навео је случај неонацистичких и шовинистичких напада на родитеље дјеце спортиста из Србије, те скандирање пред дјецом и са дјецом “убиј Србина” 14. јануара, што је потресло и запрепастило како цијелу српску јавност, тако и објективну јавност у Федерацији БиХ и шире.

– Међурелигијско вијеће, опет, завјетно ћути и не оглашава се. Не осуђује изгреднике и не упућује апеле родитељима да дјецу васпитавају у духу наших религија, вјера и култура. Трауме родитеља и дјеце су огромне. Ваљда је то био циљ неонациста и шовиниста.

Ми смо разумјели да је ћутањем Међурелигијског вијећа послата порука екстремним националистима и шовинистима да и даље чине иста, слична и још гора дјела. Која је онда улога Међурелигијског вијећа ако ћути на овакве злочиначке и сличне акције? Умјесто јавне осуде и тражења санкционисања починилаца оваквих дјела, Вијеће је изабрало ћутање, а тиме и индиректну подршку неонацистима – истакао је митрополит дабробосански.

Као трећи разлог, навеоје  да је непримјерено директно и индиректно уплитање чланица Међурелигијског вијећа у изборне и правосудне процесе у БиХ, а посебно о питању имовине.

– Из тог разлога не можемо бити чланица Међурелигијског вијећа у којем једна чланица, вјерска заједница, подржава политичке ставове и интересе свако свог народа, а још горе само једне политичке организације, а на штету других – истакао је митрополит и нагласио да би Вијеће у начелу требало бити неутрално и непристрасно.

Као четврти разлог, напоменуо је стравичне ријечи на званичним худбама вјерских службеника Исламске заједнице, а што је видљиво на јавним порталима, на које Међурелигијско вијеће опет “завјетно” ћути.

– Запрепашћујуће је и застрашујуће изливање мржње према српском народу. То је прешло сваку мјеру укуса и служи најнижим страстима и поривима нацизма и шовинизма. Позивамо вас да отворите и чујете худбу извјесног Незима Халиловића, а посебно Мухарема Штулановића, па да видите говоре, мало је рећи, мржње према Србима и донекле Хрватима. То су говори крајњих презира. За име Божије?

Па зар су овакви говори мржње и презира другога и других дозвољени у вјерским објектима /џамијама/? Сад нам је св јасно, толико мржње на молитви на великој џуми је равно духовном и менталном отрову! И шитамо се шта ми можемо имати заједничко са таквим људима и заједницама. Разумије се – ништа! Међурелигијско вијеће опет “завјетно” ћути и не опомиње исте и сличне кваритеље односа у БиХ и у Сарајеву – указао је митрополит дабробосански.

Он је као пети разлог навео случај дјечака из Крајине код Цазина од 10-12 и више година који организовано у колони носе ратне заставе, узвикују ратне покличе и кличу “Убиј Србина”.

Наводећи да му је добро познато као Крајишнику колики утицај Исламска заједница у Крајини има на мухамеднаце, митрополит је указао да су ова дјеца злоупотребљена, и претходно затрована мржњом, те истакнута у јавност, а Међурелигијско вијеће је опет ћутало, не осуђујући ове изгреде.

Као шести разлог, митрополит Хризостом је навео моралне и принципијелне вриједности, истичући да веома жали због оваквог примораног разлаза.

– Уколико се Међурелигијско вијеће у БиХ врати на изворне принципе и постане активни покретач заједништва и дијалога и морални координатор добрих и комшијских односа, ми ћемо сигурно размотрити могућност нашег повратка – истакао је митрополит.

Он је навео да је неприхватљиво да је Међурелигијско вијеће у БиХ претворено у “предузеће” за “обављање радова” за стране владине и невладине организације, наводећи да је ово тијело и те како потребно, али да се врати на изворне принципе моралног и међурелигијског дијалога.

– Прије свега, потребно је успоставити коректност односа између чланица Међурелигијског вијећа – нагласио је митрополит Хризостом.

Он је указао и на то да, осим званичног Вијећа, постоји паралелни систем који функционише у његово име, што је још од 2019. године разочаравајуће и упозоравајуће сазнање. 

Извор: СРНА