Изложба Михајловића о Фочи између два рата
Развој образовања у фочанском крају између два свјетска рата био је веома интензиван и тадашња власт је улагала много средстава да изгради објекте, организује наставу и описмени народ. Изложба, која је синоћ отворена у Музеју „Старе Херцеговине“, а чији је аутор Данко Михајловић, кустос и историчар, открила је Фочацима много детаља из тог периода.
Фоча у периоду Краљевине СХС/ Југославије представљена је на 18 паноа на којима су приказани најзначајнији развојни моменти. Акценат изложбе стављен је на упознавање развоја школства у фочанском крају, гдје је остварен највећи напредак у области образовања.
У том периоду постојале су основне школе, од којих једна на Будњу, Српска школа, Муслиманска школа, Женска занатска школа, Грађанска школа и Нижа гимназија. То је отворило могућност становништву Фочанског среза да се образује, јер је проценат неписмених био изузетно висок.
Према попису из 1931. године на простору Фочанског среза живјело је нешто више од 39.000 становника, од чега је било 78 посто неписмених.
Аутор изложбе, Данко Михајловић каже да је неписменост нарочито била изражена у женској популацији која је достизала и до 94 посто. „Краљевина се ухватила у коштац са овим проблемом. Није се радило само о опремању нових школа и обезбјеђењу кадрова, већ и о борби са конзервативном свијешћу средине. Велики искорак је било и покретање прве средњошколске установе, Ниже гимназије, која је првобитно функционисала као приватна и почела је са радом у школској 1920/21. години, након чега је наставила рад као државна установа“, рекао је Михајловић.
Поред покретања школа, важна су инфраструктурна рјешења везана за тај период, као што су обнова жељезног моста на Броду, те градња жељезнице, која је била носилац развоја и за то вријеме имала је значај данашњих аутопутева, истакао је аутор.
На изложби су представљени бројни значајни документи, признанице, захвалнице, свака врста аката који су били важни за функционисање и становништво.
„Кроз изложене артефакте се можемо упознати са документима државе, свједочанства, дипломе, легитимације, из чега се види како је та држава комуницирала са својим становништвом у Фочи у том периоду“, каже аутор.
Изложене су и мушке и женске реплике Соколских униформи, покрета који је у то вријеме био изузетно развијен и имао снажан утицај на омладину.
За реализацију изложбе коришћена је документарна грађа Музеја „Старе Херцеговине“, као и архивске грађе из Архива Југославије у Београду и Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву. Посебно су драгоцјени документи из породичних архива Хаџивуковића и Грујичића. Графички дизајн за изложбу урадила је ДијанаТомовић.
Изложба ће бити отворена у галерији Музеја „Старе Херцеговине“ до 16. августа.
Извор: РФ