Двадесет седам година од погибије хероја на Трескавици

Храбри српски борци са Трескавице никада не смију бити заборављени, поручено је из Фоче са обиљежавања 27 година од погибије 13 бораца Фочанске бригаде Војске Републике Српске на планини Трескавици, попришту најтежих и најкрвавијих борби у протеклом рату. Код централног споменика служен је парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће, док је у фочанском Центру за културу одржан комеморативни скуп.

Четвртог октобра 1995. године на висовима Трескавице, коти Кобиљачи, престало је да куца срце 13 храбрих и часних бораца Фочанске бригаде. Тога дана, тринаест мајки сазнало је да им нема више синова, да им више неће подарити унучад. Дио их се након размјене вратио кући у сандуцима, док се за тијелима и посмртним остацима појединих још увијек трага.

Љубинка Ивановић двадесет седам година завијена је у црно. Још трага за посмртним остацима сина Вељка Ивановића, који је у вријеме погибије имао само 31 годину.

-Не могу више да кажем ништа послије толико година. Свакакве сам приче слушала, прошле године ишла сам и покушавала да добијем одговор за мог сина, рекли ми да ћу знати са седам дана и никада. Мисле да продају кости, изгледа. Годинама чекам га да дође, ко ми год на врата покуца чини ми се иде он-кроз јецаје говори Љубинка.

На Кобиљачи су херојски погинули официр Војске Југославије и Војске Републике Српске Милан Малиш, Недељко Вукадиновић-Шиш, Драган Вујичић, Вељко Ивановић, Радоје Радовић, Милојко Радовић, Мирослав Вуковић, Анђелко Билинац, Раденко Зарић, Велимир Кулић, Ранко Станковић, Здравко Тривун и Анђелко Чанчар. Из фочанске Организације породица погинулих су на комеморативном скупу подсјетили да се више од двије и по деценије трага за посмртним остацима Вељка Ивановића и дијелом посмртних остатака Радоја Радовића.

Тражење је у поступку. Екипа из Института за нестала лица је у јуну мјесецу излазила на Кобиљачу. Због временских услова нису могли адекватно да изврше процес тражења, па се надамо да ће сад некад у октобру изаћи поново на терен Кобиљаче, те да ће се наставити процес тражења. У сваком случају, нема стајања сада-рекао је предсједник Организације Јанко Филиповић.

Сваког четвртог октобра Раденко Васиљевић прислужује свијећу за саборце диверзантско-противтерористичког вода, артиљеријског пука Фочанске бригаде који се тог датума 1995. године нису вратили са Трескавице. Подсјећа да је храбрих тринаест војника било у групи која је у народу била позната као „Шишови момци“, по надимку часног и неустрашивог војника и саборца Недељка Вукадиновића.

За Радио Фочу Васиљевић је указао на ратни пут палих хероја, који су ратовали по међународним нормама, без иједне мрље. Животе су положили на браник отаџбине у вријеме офанзиве Армије БиХ на Трескавици.

-Два су кључна тренутка била са непријатељске стране у тој великој офанзиви, а то је напад на Кобиљачу и наша херојска одбрана и сигурно један од кључнијих догађаја било је страдање непријатељског команданта. То су два догађаја која су успорила офанзиву која је имала велики обим и која би сигурно нанијела страшне жртве и губитке нашем становништву и нашој војсци. Непријатељ је имао за циљ да продре што дубље у нашу територију, људи који су тада, херојски бранећи ову коту су сигурно допринијели да ми сада уживамо у слободи. Сјећам се одлично сваког борца, сваког припадника наше јединице, знам да је њихов пут био чист, као војна формација никада нису имали додир са цивилима непријатељскe стране и храбро су учествовали у безброј акција и операција Војске Републике Српске и да су се свуда понашали људски и часно. Зато их се са поносом сјећамо и не заборављамо их-испричао је Васиљевић.

Осим сјећања на погинуле јунаке на Кобиљачи, данашње обиљежавање посвећено је свим српским борцима који су погинули на Трескавици у току рата.

Извор: Радио Фоча