Дан који се не заборавља, годишњица НАТО бомбардовања
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан прије 22 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је доцније у књизи “Модерно ратовање” написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косова и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Космету, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице противаздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Извор: РТС