БиХ има најсмртоносније путеве у Европи

 Европској унији су најлошији путеви у Бугарској, Румунији и Хрватској, а за путеве у Босни и Херцеговини се дуго прича да су међу најгорима на континенту.

Лоши путеви у комбинацији са непредвидљивим временом и људским факторима однијели су бројне жртве на Балкану.

Дионица ауто-пута Софија – Благојевград названог „Струма“, гдје су погинули путници у аутобусу из Сјеверне Македоније један је од опаснијих путева у Бугарској.

Градоначелник Перника Станислав Владимиров је рекао да се на овој дионици често дешавају несреће.

На овом дијелу ауто-пута догодила се, између осталог и тешка саобраћајна несрећа 1996. године у којој је погинуло 16 људи.

– Седам институција задужених за квалитет и организацију путева у нашој земљи упознато је са стањем на магистралном путу Струма код села Боснек – изјавила је Диана Русинова из Европског центра за транспортну политику за Actualno.com.

– Ова дионица је као пустиња. Возач не може да зна гдје се налази по киши и магли – рекла је она.

Како пишу бугарски медији, македонска компанија Маврово је градила овај ауто-пут. Још прије 15 година су возачи упозоравали тадашњег министра саобраћаја да је пут опасан. Освјетљење је лоше, такозване мачје очи не одражавају свјетлост фарова, а када падне киша остају велике локве воде.

Црне тачке у Србији

У саобраћајној полицији су више пута упозоравали да је Ибарска магистрала и даље највећа црна тачка српских путева.

На ауто-путу Београд-Ниш, од Бубањ потока до Умчара такође су честе смртоносне несреће.

Зими је посебно критичан пут до Златибора према Црној Гори, док за путеве Београд – Зрењанин и Шабац – Лозница кажу да су најопаснији у јесен.

Из Ауто-мото савеза Србије слажу се да је у већини саобраћајних несрећа узрок људски фактор, односно жеља возача и његових сапутника да што прије стигну до одредишта. Неприлагођена брзина, ризична претицања и, прије свега, умор возача у 80 одсто случајева су узрок саобраћајних незгода на приступним путевима у Београду. Због тога савјетују да на пут увијек крећете одморни јер је тада “ризик мањи, а безбједност већа”.

А3 – дионица смрти

За ауто-пут А3 у Хрватској кажу да је монотон, на њему нема проблематичних кривина ни тунела, али се ипак редовно дешавају тешке саобраћајне несреће, од који је последња она код Славонског Брода у јулу ове године када је живот је изгубило чак десет људи.

Нешто раније, у марту ове године, такође у раним јутарњим сатима, код раскрснице Окучани погинуло је четворо људи у превртању камиона српских регистрација, а сви погинули били су мигранти.

Тоше Проески, познати музичар је са својом менаџерком Љиљаном Петровић и возачем Георгијем Георгијевским кренуо ноћу из Скопља за Загреб. Георгијевски је код Нове Градишке, због непридржавања размака, предњим десним дијелом путничког аутомобила  ударио у задњи лијеви дио аутомобила којим је управљао Београђанин Славиша Кузмановић.

Од силине ударца аутомобил, у којем се на мјесту сувозача налазио Тоше Проески, заокренуо се и ударио у заштитну ограду. Погинулог пјевача из аутомобила су извукли тек уз помоћ ватрогасаца.

БиХ има најсмртоносније путеве у Европи

Према ријечима званичника Удружења за унапређење безјбедности саобраћаја најризичнији путеви у БиХ су магистрални пут М17 који повезује гранични прелаз Босански Шамац и гранични прелаз Дољани, затим деонице од Зенице до Маглаја, Добој – Лукавац, Јабланица – Мостар, Бугојно – Горњи Вакуф, Крупа – Отока и дионица пута Бањалука – Јајце, такозвано Тијесно.

На овим путевима је значајан недостатак у самом одржавању путне мреже, не постоје заштитне ограде, разна сигнализација.

Кањон Мораче

Један од тежих удеса у којима је учествовао аутобус румунских таблица десио се прије девет година у кањону Мораче у Црној Гори. Тада је погинуло 19 људи, а више од 30 је повријеђено.

Дио кањона у коме се ријека Мртвица улива у Морачу, код Платија се сматра црном тачком, јер се ту највише несрећа дешава.

Разлози за то би могли да буду неприлагођена вожња, али и опасност самог пута због природних карактеристика.

Извор: Б92