Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the wordpress-seo domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/u216901810/domains/focanskenovosti.com/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
На данашњи дан 1946. године погубљен је генерал Дража Михаиловић
ДруштвоНајновијеФоча

На данашњи дан 1946. године погубљен је генерал Дража Михаиловић

На данашњи дан, 17. јула 1946. године, у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом свјетском рату. Најодликованији је српски војсковођа у историји и вођа покрета отпора у Краљевини Југославији, првог који се организовао у Европи окупираној од стране нациста. Нова власт га је ухапсила по окончању Другог свјетског рата и послије кратког суђења га је осудила на смрт стријељањем. Ни дан данас није познато гдје се налази његов гроб.

Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Двије године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији. Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године. Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко“ и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донијетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Александар Трешњев 2015. године. Одлука о рехабилитацији је коначна и на њу не постоји право жалбе.

Михаиловић је у Други светски рат ушао као пуковник, а избјегличка влада му је додијелила чин генерала, као и мјесто министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извјесно вријеме био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, послије капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за посљедицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) га је ухапсила 12. марта 1946. Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Предсједник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948.

Извор: ИН4С