Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the wordpress-seo domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/u216901810/domains/focanskenovosti.com/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
Прича о сеоској школи у Мјешајама, растају се два једина ђака
ДруштвоНајновијеФоча

Прича о сеоској школи у Мјешајама, растају се два једина ђака

Љетном распусту радују се сва дјеца, али у сеоској школи у Мјешајама код Фоче, која броји два ђака, ове године радост распуста је помијешана са тугом због одласка једног од ученика у више разреде у подручну школу у Броду на Дрини.

Михајло Ћосовић ученик петог разреда подручног одјељења фочанске Основне школе “Веселин Маслеша” растаје са са учитељицом Вањом Станковић и својим најбољим другом Марком Филиповићем, учеником четвртог разреда, који ће од наредне школске године бити једини ђак ове школе.

Михајло Ћосовић

 “Доста ми је жао, али морам отићи”, тужно каже Михајло и обећава да ће и када буде ишао у школу на Броду свраћати код Марка и учитељице Вање.

Михајлов омиљени предмет је српски језик, а Марков математика. Обојица имају исте дјечачке снове- када порасту да постану фудбалери.

Њихова школа, окружена зеленилом у царству природе, нема бетонирано игралиште, али зато имају травнати терен на ливади гдје свакодневно играју фудбал један против другог, под будним оком учитељица Вање.

У публици су, осим учитељице, и њихови љубимци пас Срећко и мачка Маца са којима воле да се играју током школског одмора.

“Овдје је љепше, у природи, него у граду. Највише се играмо фудбала”, каже Марко, који већ тренира у Фудбалском клубу “Сутјеска”, а и Михајло каже да ће се на љето уписати у школу фудбала.

“Учитељица је драга и лијепа, добро нас учи. Жао ми је што Михајло иде, остаћу сам, волио бих да нас је више”, додаје Марко.

МАрко Филиповић

Њих двојица су најмлађа дјеца у својим породицама. Михајлов брат је завршио средњу школу, а сестра је трећи средње, док је Марков брат девети разред, а сестра седми.

Марко живи бизу школе, а Михајло је мало даље, на пола сата пјешачења. Он долази бициклом и каже да му је потребно десетак минута вожње.

Школа је приступачна, налази се на узвишењу изнад магистралног пута Фоча-Тјентиште и од града је удаљена десетак минута вожње аутомобилом.

Њих двојица су заједно у комбинованом одјељењу. Причају да се одлично слажу, да никад не помијешају градиво и да не буде забуне око задаће.

“Ја и Марко се одлично слажемо, нема забуне. Учитељица је драга особа, зна добро да нас учи”, наводи Михајло.

И он каже да би волио да је виђе ђака.

“Има млађе дјеце, али неће овдје да иду у школу, сви су на Броду. Ваљда више воле да буду у граду, али мени је на селу у природи доста љепше”, рекао је Михајло.

Учитељица Вања Станковић прича да је лијепо радити у школи на селу и да ужива у свом послу. У издвојеном одјељењу у Мјешајама она је од 2013. године, а наводи да је до прије 15 године школу похађало двадесеторо дјеце.

Тај број се постепено смањивао да би ове године спао на два ђака, а од наредне школске године Марко ће остати сам.

“Предност подручних школа је што се више пажње може посветити ученику, може се боље пратити његов развој и напредовање. Мана је што немају више другара да се друже”, каже Станковићева.

Када је настава у питању, истиче Станковићева, ђаци у комбинаованом одјељењу нису ускраћени ни за шта и не заостају ни по чему у знању за вршњацима из градских средина.

“Ђаци који су отишли из петог у шести разред у школу на Броду наставили су добро да уче, сви су добри ђаци”, наводи Станковићева.

Додаје да се слаже са констатацијом да су дјеца са села бистрија и оштроумнија.

“Природно окружење је предивно и за дјецу и за учитеље, само што је штета што нема више ђака. Излазимо често у природу, а самим тим што дјеца живе у оваквом окружењу је предност, могу голим оком да виде оно што уче”, каже учитељица.

Она додаје да, нажалост, ђака за упис нема већ двије године.

“А нема назнака ни да би их могло бити у будућем времену. Свако село је на измаку, то је изразит проблем у свим срединама, људи иду, селе се, не знам шта бих рекла, то је баш велики проблем, не само код нас већ свуда у региону”, наводи Станковићева.

Када Марко идуће године заврши пети разред, школа у Мјешајама остаће без ђака.

“Биће ми жао, вјерујте, овдје сам се навикла, лијепо ми је. Штета што нема виђе ђака, овдје је дивно”, рекла је учитељица.

Уз школу у Мјешајама, на подручју општине Фоча ради само још једна петогодишња сеоска школа-  подручно одјељење Основне школе “Свети Сава” у Драгочави.

Ове године уписана су два првачића у Поповом Мосту, гдје би након једногодишње паузе поново требало да буде отворенo подручно одјељење Основне школе “Веселин Маслеша”.

Извор: Радио Фоча