„Откад су изабрани, стално нам испирају мозак“

“Нормално да не можемо напредовати, они који нас воде раде у оквиру својих могућности.“ „Откад су изабрани, стално нам испирају мозак.“ “Крајње је вријеме да крене провјера диплома. Треба да се утврди ко је коме остао дужан.“

Ово су само неки од афоризама истакнутих на вечери хумора и сатире одржаној у фочанском Центру за културу и информисање.

Послије двије године паузе изазване епидемијом вируса корона афористичари и сатиричари поново су се окупили у Фочи како би кроз ефектан и елегантан књижевни израз указали на негативне друштвене појаве које нас прате и проблеме које гурамо под тепих. Ни вирус корона, ни криза интелектуалне полусвијести и комерцијалне несвијести нису зауставили афористичаре да предано прате профану политику, промашену економију, наружену културу, корупцијско-мафијашка поратна догађања у локалној  и другим срединама.  Афористичари и сатиричари истичу да се и даље „играју главом у држави која је у офсајду“.

Познати пјесник, сатиричар и предсједник бањалучке подружнице Удружења књижевника Републике Српске, Миладин Берић, истиче да сва наша политичка гарнитура, али и друштво у цјелини, које вреднује нешто што није за вредновање, као да изазивају сатиричаре на реакцију.

У његовим бројним књигама има више веома успјелих афоризама који на ироничан и саркастичан начин излажу порузи све оне са кривотвореним дипломама, као и друштво које на то жмури. „Што је више запослених у Влади са факултетском дипломом – све је већи мањак стручне радне снаге“.

Није поштеђена критике ни законодавна, извршна и судска власт. „Бирајући између два зла увијек изаберемо три!“

Берић кроз афоризам слиједи властити пут немирења са друштвеним сивилом, политичко-економским црнилом, медијским жутилом и интелектуалним сљепилом.

-Када све сагледамо, ми афористичари покушавамо да насмијемо људе, да ову нашу сиву стварност представимо на неки љепши начин, да изазовемо смијех, јер смијех је најљековитији. Изузетно ми је драго да се публика насмијала вечерас, мада некад афоризам треба и да расплаче, да подстакне људе на размишљање, јер је то кратка форма која се чита између редова, а која има неку поуку-рекао је Берић.

За Берићевог суграђанина и колегу Живка Вујића афоризам је зрнце -мудрости и лијек за све друштвене болести.

-Код нас је немогућа тајна вечера, све што имамо поједемо до подне. Европска унија има будућност, све док нас не прими. Срби би били најгори народ на свијету да им Ђоковић не квари просјек-неки су од афоризама које је издвојио Вујић.

Фочански афористичар Зоран Симић Зокс публици је представио афоризме награђене на недавном конкурсу за најбољи афоризам у организацији Удружења стваралаца у култури „Завичај“ из Житковца код Алексинца у Србији. Симић је трећу награду на конкурсу подијелио са колегама из Земуна и Приједора.

-Љубав је као шах, почиње отварањем, а завршава предајом. Све срећне породице личе једна на другу, а остале живе на Балкану. Мужеве који пију да све забораве код куће чекају жене које све памте. У нашој кући једемо оно што имамо, а једемо се због оног што немамо. Чувајте батину из раја, требаће нам за оне који су нас довели до пакла-навео је Симић.

Са дружења у Фочи афористичари и сатиричари поручили су да је велика штета што су издавачи, новине, радио и телевизија избациле са својих страница и емисија хумористичке садржаје, па ова врста стваралаштва није доступна ширем кругу потенцијално заинтересованих читача. Једнако је штетан, како кажу, мањак публике наклоњен тој врсти литерарног стваралаштва и облику националне културе, јер умјесто читања мисаоних производа, конзумирају се политички памфлети и информативно жутило које је преплавило овај дио Европе и свијета.

Извор: Радио Фоча