Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the wordpress-seo domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/u216901810/domains/focanskenovosti.com/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
Научни скуп о савременим хришћанским изазовима
ДруштвоНајновијеФоча

Научни скуп о савременим хришћанским изазовима

На Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки” у Фочи јуче је почео дводневни научни скуп „Перспективе примијењене теологије у савременом добу”.

На научном скупу биће ријечи и о хришћанском пастирству пред изазовима савременог доба, о односу хришћанства и савремене психологије, савременој православној педагогоји, о новим формама црквене умјетности, па тако, што је занимљиво, један од радова носи назив „Хришћанство у савременом српском рокенролу”.

Циљ скупа, у којем учествује 16 универзитетских и професора средњих богословских школа из Републике Српске и Србије, јесте да се на високом научном нивоу из више углова сагледа у којим правцима је потребно развијати богословље да би оно било практично примјењиво, а како би Црква и друштво имали конкретну помоћ у рјешавању проблема и изазова са којима се суочавају.

Декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки” Владислав Топаловић рекао је да практична теологија посредује између теорије и праксе и да има друштвено одговоран однос према свим проблемима садашњице.

Он је истакао да је мисија један од кључних елемената примијењене теологије.

„Мисија обухвата и проповијед и наставу вјере и рад са омладином, рад са сиромашнима, болеснима, старима, све су то широке теме које се тичу многих вјерника”, рекао је Топаловић.

Професор Богословије „Свети Кирило и Методије” из Ниша Љубиша Костић на научном скупу има занимљиво излагање о библијским мотивима у савременој умјетности, конкретно у четвртом наставку холивудског филма “Матрикс”.

Он је рекао да четврти наставак овог свјетског филмског мегахита самим називом „Васкрсења” (Resurrections) потврђује религијску и филизофску основу, која се примијетила и у претходна три дијела.

„Садржи прегршт старозавјетних имена, топонима, а издвојио бих назив свемирског брода у филму `Набукодоносор`, а то је име вавилонског цара који је одвео Јевреје у ропство. Мјесто гдје се сви окупљају у филму зове се на енглеском Зајон /Зион/, односно Сион, а знамо да је то старозавјетни појам и који уопште представља окупљање Јевреја расутих по свијету”, навео је Костић.

Он је издвојио и новозавјетне појмове из филма, прије свега назив главног јунака.

„Нео, којег тумачи Кијану Ривс, на латинском и грчком значи Нови, што нас упућује на богослужбено искуство Цркве која говори о Христу као о новом Адаму који спасава свијет. Имамо појам Логос, у филму други свемирски брод, а у новозавјетној традицији Логос је име за Исуса Христа”, илустровао је Костић заснованост филма „Матрикс” на Светом писму.

Он је закључио да прожимање библијских мотива из овог филма шаље јасну и препознатљиву поруку.

„Да хоморелигиозус, који је природан у човјеку, тај архитип у сваком човјеку за религиозним, јесте потврда постмодерне, савременог друштва које се заснива управо на библијским темељима”, рекао је Костић.

Професор Богословског факултета “Свети Василије Острошки” Ненад Тупеша припремио је тему о богословљу блаженопочившег епископа Атанасија Јевтића, утемељивача ове духовне установе.

Тупеша је истакао да је владика Атанасије оставио дубог трак као изврстан теолог и као велики познавалац примијењене теологије, живи дјелатељ ријечи Божје.

„Он је аутентичан литургијски теолог који тумачи ријеч Божију, литургију царства, живи је и благовијести, о њој богословствује и у њој сагледава свеукупну тајну постојања свијета и човјека у свијету”, навео је Тупеша.

Он је додао да је владика Атанасије покушао да оно што је за народ компликовано на непосредан начин приближи, да сваку врсту оптерећности различитима аспектима формализма разгради и да литургију учини живом и дјелатном.

„Да литургију учини оним што она јесте – дјело народа Божијег. Покушавао је и у великој мјери успио у својој мисији да народ учини литиргијским, да га покрене, оцркови, да скрене пажњу на одређене аномалије и застрањења, некада будући чак и груб и непријатан за неке људе који га нису познавали, али са једним циљем да сваког човјека учини живим и активним учесницима динамичког литургијског кретања и живота, да се људи осјете да су учесници, а не посматрачи”, рекао је Тупеша.

Радови са научног скупа биће објављени у тематском зборнику.