Музеј Старе Херцеговине: Ријечи славних предака свједоче о српском бићу Црне Горе и позивају на српско јединство
Ријечи великих предака сабране у изложбу „Тако су говорили наши преци“ Српског нациналног савјета Црне Горе свједок су српског бића Црне Горе и најбоља одбрана од оних који кривотворе завјетне мисли и дјела ових великана, истакнуто је на отварању ове изложбе у фочанском Музеју Старе Херцеговине.
Изложбу чине панои са цитатима и фотографијама славних српских владара, светитеља, вјерских поглавара, војвода, пјесника, умјетника са простора данашње Црне Горе.
Ријечи великана, преузете из историјских архива, потврђују да су на простору Црне Горе још од времена прије Немањића, за вријеме Немањића и након пропасти српског царства и пада под турско ропство, живјели Срби и и тим простором управљали српски владари.
Из изложбе се може видјети да црногорске владике, и прије Петра Другог Петровића Његоша, називају себе српским архијерејима и војеводичима српске земље, у којима „србско срце куца и србска крвца врије“, а народ у Црној Гори српским национом.
Бројни су и цитати Петра Другог Петровића Његоша, који је посебно баштинио национална осјећања, између осталог ту су и његови стихови „Српски пишем и зборим, сваком громко говорим, народност ми србинска, ум и душа славјанска“, као и црногорског краља Николе, који је себе називао владарем једне од српских земаља и свој живот посветио уједињењу српства.
Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета, каже да је изложба њихов допринос очекиваном попису становништва у Црној Гори, те да њоме настоје да, позивајући се на историјску истину, покажу да је српски потенцијал у тој земљи велики и веома јак и уједно демантују, како је истакао, фалсификате бивше власти која је покушавала да асимилује српски народ у националне Црногорце, да би остварила надполовичну већину.
Он је изаразио наду да ће парламентарна већина успјети да организује попис у сљедећеој години.
Изложба је приказана у више градова Црне Горе и Србије, у Темишвару у Румунији, а у Српској су је прије Фочака видјели и Бањалучани.
Путујући изложбом кроз земље у којима живе Срби, Српски национални савјет даје допринос очувању заједничке културе.
„Кроз овакве пројекте културе желимо да покажемо да можемо да превазиђемо вјештачки постављене границе између једног народа. Јер ако не можемо да живимо у једној држави, можемо да живимо у једној култури. То је нешто што нам да је велику наду да ћемо се ми у Црној Гори ослободити овог великог притиска, који је једноставно у протеклом времену био неподношљив“, каже Вуксановић.
Он је напоменуо да борба за очување идентитета не зависи само од државних институција, већ од самог народа, колико ће он бити јединствен и повезан са сународницима у Србији и Српској, у региону и дијаспори, а Савјет управо то ради.
Вуксановић наводи да су на изложби заступљени цитати славних предака, од Светог Јована Владимира, преко Стефана Немање, Светог Саве, до блаженопочившег митрополита Амфилохија.
„Можда нигдје није било на тако малом простору као што је Црна Гора таквих мисли и таквих докумената које су нам оставили наши преци. То је нешто што нам даје снагу и аргументовано потире све оно на шта се позивала сепаратистичка власт у Црној Гори. Надам се да ћемо кроз ове активности које недвосмислено потиру све оно што је измишљено, што је фаслификат у историји Црне Горе, успјети да на првом сљедећем попису покажемо да је и српски језик и припадност српском народу нешто што је доминантно у Црној Гори и да ће онда почети полако опоравак традиције и културе“, вјерује Вуксановић.
Он је подсјетио на ријечи блаженопочившег патријарха Иринеја, да је тадашњи однос према Србима у Црној Гори готово као у фашистичкој Хрватској, што је изазвалао велики револт тадашње власти, али да је патријарх одлично познавао прилике и имао је храбрости то да каже.
„У овом тренутку не можемо рећи да је позиција српског народа тако драстично лоша, мало је релаксирана, али још нема те слободе, још нема те равноправности српског народа у односу на друге националне заједнице. Срби у Црној Гори не траже ама баш никакву доминацију, већ само равноправност и могућност да чувају своју културу и свој идентитет заједно са сународницима у региону“, наводи Вуксановић.
Он је додао да је једина концепција Срба заједништво, не на штету било кога, него на корист и напредак српског народа на најширем простору.
„Желимо само миран и слободан живот српског народа ма гдје он живио“, поручио је Вуксановић.
Отварању изложбе присуствовао је и професор Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, који је активним учешћем и бесједама на литијама дао важан допринос борби Срба у Црној Гори за светиње и очување идентитета.
Ђого каже да су Срби нажалост дошли у прилику да на неке најелеменатрније ствари, које су необориве и записане у историји, морају да подсјећају с једне стране друге, који оспоравају и заборавили су заједничке претке, а у извјесном смислу и сами себе на то да је српство у Црној Гори не нешто што је придодато као нека врста накнадног зачина, него нешто што јесте суштина историјског трајања и бића Црне Горе.
За људе из Српског националног савјета истакао је да настоје да, изван тренутних политичких комбинаторика и прилика које нису никад нарочито лијепе, које су углавном тешке, а понекад подношљиве, кроз двије деценије маргинализовања и прогона српског идентитета у Црној Гори, буду ти који ће подсјећати Србе да прича није готова и да ће српство опстати и остати.
„С друге стране подсјећају и оне друге, који можда не желе да се сјете сопственог поријекла и сопственог идентитета, да се од поријекла и идентитета не може побјећи. Ова изложба, њихова издања, сјајна и велика, су трајни гарант да ће српска прича наставити да казује, не само у Црној Гори, да нас све подсјећа, када говоримо о отаџбини, да немамо никаквог права да Црну Гору издвојимо из тог појма“, истакао је Ђого.
Он је за изложбу рекао да је наставак његошевске перспективе поимања српског јединства у години у којој српски народ слави 170 година од упокојења великог владике, и да изложба подсјећа да је Његош у исто вријеме плод и коријен неугасивог српства Црне Горе.
За даљу борбу Срба у Црној Гори да очувају свој идентитет, Ђого сматра да неће бити лака ни једноставна.
„Ми смо као народ, генерално гледано, склони да сматрамо да постоје коначне побједе и завршени задаци. Све што је вриједно у животу захтијева непрекидну жртву и оне Његошеве ријечи о томе да се без муке пјесма не испјева и сабља не искова, то је нешто што ће наставити да буде наша судбина, не само у Црној Гори. Никад не треба да заборавимо да је коначна судбина и коначни смисао српског народа заједнички и никакав другачији“, поручио је Ђого.
Вршилац дужности директора Музеја Старе Херцеговине Бранка Ковачевић изразила је задовољство почетком сарадње са Српским националним савјетом из Црне Горе.
„Изложба је настала након величанствених литија у Црној Гори, које су оживјеле српски дух, а који се види у изрекама наших предака, највећих међу нама, који су стварали нашу историју. Мудре мисли ових великана о Србима, њховом поријеклу и идентитету трају дуго и данас су веома важне зато што су то поруке јединства, љубави, оданости, заједништва, што је одржало, не само наш српски народ, него и многе друге народе у великим искушењима“, рекла је Ковачевићева.
Она је истакла да изложба поручује да су за опстанак једног народа веома важни слога и јединство и да је важно не заборављати прошлост и претке.
„Порука изложбе је јасна- да нам српство нико не може одузети, а наш задатак је да његујемо српство, чувамо га и јачамо“, додала је Ковачевићева.
Изложба је отворена до 23. децембра, а из Музеја су навели да ће настојати да у сарадњи са средњим и основним школама организују посјете ученика.
Након Фоче, изложба путује у Требиње.
Извор: Радио Фоча