Отац Дарко Ђого: И решетку ваља некад очистити

Јутрос сам у два наврата склањао лишће са решетке канала којим би оборинске воде требало да се одлијевају испред наше зграде. Није то никакво добро дјело, јер је узроковано потребом да ми дјеца не иду мокрих ногу до школе. Приликом чучања изнад решетке добио сам неколико добацивања:

-Јеси видио да нико неће то да ради!
-Није то твоје, комшо, већ комуналаца (псовке не преносим).
-Лопови све однесоше, а не могу решетку да направе да кроз њу иде лишће.
-Није ово никад `вако падало. Шта кажеш, комшо, ово се Бог љути на нас.
-Корона, па сад кише, па онај оће рат. О Господе Боже!

Касније сам и у граду добио понеки коментар: шта оно ти глумиш пред зградом!?
Не кажем ништа. За доста су тј. смо у праву. И није рјешење за бесправне сјече, сумануто направљене мале електране, неојачане насипе и лоше урађене канализације то да сада сви чистимо решетке. Али, ето, и решетку ваља некад очистити.