Данас се поставља велики крст на звоник Саборне цркве у Мостару

На звоник Саборне цркве Свете Тројице у Мостару данас ће бити постављен позлаћени крст од три и по метра висине чиме ће се ова богомоља, након скоро три деценије, поново издићи над Мостаром у пуном сјају и љепоти.

Посљедњи од седам позлаћених крстова биће постављен у 13 часова и тиме ће бити завршени груби грађевински радови на овом храму чија обнова је почела у октобру 2010. године.

Саборна црква у Мостару саграђена је далеке 1873. године и до изградње Храма Светог Саве у Београду, била једна од највећих православних богомоља на Балкану. Била је један од симбола Мостара, као и симбол вишевјековног постојања Срба на овом простору. Саборни храм у Мостару је и национални споменик те му је због тога у потпуности враћен предратни вањски изглед.

Након завршетка грубих грађевинских радова остаје још огромни посао да црква буде онаква каква је и била. Потребно је још завршити уређења ентеријера и партера, али они ће нажалост морати сачекати због недостатка средстава.

Мостарски парох Радивоје Круљ каже да сада, нажалост, слиједи обустава радова, док се не обезбједе средства. ”Предсједник Републике Србије у априлу 2019. године обећао је да ће Република Србија уплатити 1,5 милиона евра за завршетак цркве, а до сада је уплаћено 500.000 евра, тако да се надамо помоћи из Београда како би наставили са обновом”, каже Круљ.

Он напомиње да је крајем прошлог децембра у Београду разговарао с премијерком Србије Аном Брнабић која је поручила да је Влада Србије обнову цркве у Мостару ”препознала као један од најзначајнијих пројеката” и да ће ”наставити да подржава њено васкрсавање, које има велики значај за српски народ, не само у Мостару, него у читавој БиХ”.

Круљ каже да је уложено много рада, труда, љубави, енергије да се Саборни храм сазида. Присјећа се да је обнова цркве почела од темеља и да се зидала камен по камен.

Грађевински радови коштали су више од осам милиона марака, а прилоге су давали многи вјерници, не само Срби, већ и Бошњаци и Хрвати. Највише средстава издвојиле су Владе Републике Србије и Републике Српске.

„За нас ова црква значи живот. Не само идентитетско питање нашег опстанка и живота, за православце је ово мјесто сабрања, мјесто молитве, она је и катедрални храм Епархије захумско-херцеговачке, као и национални споменик”, наводи Круљ.

Да је овај храм и симбол помирења у Мостару најбоље свједочи чињеница да су недавно на звоник постављена три сата, са старословенским, римским и арапским бројевима, које су донирала три Мостарца – православац, католик и муслиман.

То потврђује да се Мостарци свих вјера и нација радују да се Саборна црква врати на мостарску разгледницу. Ипак, највише се радују мостарски Срби, јер је Саборна црква Свете Тројице, симбол и срце српског идентитета Мостара.

Саборна црква запаљена је 15.јуна 1992. године. Дан прије почео је егзодус Срба из Мостара када је овај град напустило око 30.000 Срба, док је њих 431 страдало у тим јунским данима.

Саборна црква прво је запаљена, а након тога је мјесец дана минирана и рушена, док није пао и посљедњи камен.

За рушење Саборне цркве нико није одговарао. Позната су имена тројице Бошњака који су као припадници Хрватских оружаних снага (ХОС) запалили цркву.

Срби који су остали у Мостару свједоче да је то био један од најтежих дана у њиховим животима и да је био јасан знак да Србима у Мостару више нема мјеста.

Данас је опет најдоминантнији објекат у граду на Неретви и понос мостарских Срба који кажу да овај храм свједочи да су овдје своји на своме. Они очекују да ће бити подршке да се црква у потпуности обнови и стави у функцију, јер тренутно је једино велики вјерски објекат у БиХ који није обновљен.

Извор: Топ портал