Тешка година: БиХ пријети највећа рецесија до сада

Ако у скорије вријеме не буде адекватног одговора власти на проблеме са којима се суочавају грађани у БиХ, почевши од сиромаштва, па до помоћи привреди и очувању радних мјеста, процјене Свјетке банке говоре да БиХ пријети највећа рецесија до сада.  Како је избјећи?

Грађане у БиХ и у 2021. години дочекали су проблеми које је за собом оставила година короне : пад БДП-а, пад прихода од индиректних пореза, пад увоза и извоза, незапосленост, сиромаштво.

Тренутно се чека и на вакцину против Ковида-19. Власти су увјерења да ће са вакцинацијом кренути и значајнији опоравак. Са друге стране стручњаци мишљења да нас, упркос вакцинацији и слободнијем кретању, очекује тешка година.

„Морам само подсјетити да све оно што је било одложено, сада доспјева на наплату, и сад се наплаћује, а на мала врата се уводе и неки нови намети. Значи да ће стандард и даље падати. Да нема уопште рјешења како до нових радних мјеста у смислу истраживања развоја и кредита. И видимо да некаква економска памет преживљава штампајући трезорске записе и обвезнице“, каже економиста Светлана Ценић.

Свјетска банка предвиђа да би наставак горенаведених проблема, могао изазвати једну од најтежих рецесија у БиХ. Ако би до тога дошло, процјене су да би између 35-80 хиљада грађана могло запасти у сиромаштво. То значи да ће живјети са мање од 10 марака дневно. Подаци Свјетске банке кажу да 20% становништва није покривено здравственим осигурањем, док 16,8 % прима неки облик социјалног давања. 

„Ми смо у ситуацији да смо потпуно занемарили домаћу производњу. Видимо да је то случај и са пољопривредом. Сточарство, ратарство итд. Да имамо проблема са извозом крушака, да имамо прекомјеран увоз меса. Због чега домаћи фармери пропадају. Економијом се нико не бави. И потпуно је исправна процјена Свјетске банке да, ако се тако настави, нећемо имати шансу да изађемо из ове дубоке кризе у коју смо дошли захваљујући додатно и пандемији“, појашњава економиста Зоран Павловић.

Подаци говоре да је само на загарантованом минималцу, односно 520 марака, око 22 хиљаде радника. Плату испод загарантованог минималца по подацима Пореске управе РС, у септембру прошле године је примило 19.270.

Када би радник само радио за минималац, његова пензија не би покривала ни четвртину тренутне потрошачке корпе. А око 30% домаћинстава у БиХ је изјавило да је пензија главни облик прихода породице. На крају 2020. године број пензионера у БиХ је био око 700 хиљада (699 121). 

Држава је за сада спас налазила у задужењима, која су готово искључиво ишла на крпљење буџета, а не за помоћ привреди. Струка каже да је БиХ потребно преструктуирање јавне потрошње, да би се знало на шта се троши новац.

У супротном, ни затражена финансијска ињекција од ЕУ неће бити од користи грађанима, јер они тај новац, као ни до сада, неће ни видјети.

Извор: АТВ/БН