Да ли је “Дара из Јасеновца” српска “Шиндлерова листа”?

Филмом “Дара из Јасеновца” Срби ће добити своју “Шиндлерову листу”, а неспорне историјске чињенице, страдања и ужаси које су Срби прошли у нацистичкој творевини Независној држави Хрватској сада ће кроз масовни медиј бити приказани широј домаћој и свјетској јавности. Та истина је прст у око лажним интерпретацијама и ставља Хрватску у незавидан положај, због чега је међу појединим хрватским политичарима и интелектуалним круговима завладала паника и она ће плаћеним критикама, попут оне аутора Џеја Вајсберга, објављене у америчком магазину “Варајети”, настојати да се огради и негира најмрачнију страну своје прошлости.

Ово остварење Предрага Гаге Антонијевића српски је кандидат за награде “Оскар” и “Златни глобус”, а угледаће свјетлост дана у САД 5. фебруара, док је премијера пред домаћом јавности планирана за 22. април, на дан пробоја логораша из Јасеновца. До сада је представљен само двоминутни трејлер, а прве реакције у САД су биле и те како позитивне.

Ипак, познати филмски магазин “Варајети” објавио је текст под насловом “Филм о холокаусту са проблематичним намјерама” аутора Џеја Вајсберга, у којем је наведено да је овај филм “слабо замаскирана пропаганда, која цинично користи холокауст да би прогурала забрињавајућу националистичку агенду”, а иако садржај филма још није познат, аутор о њему говори као о “српској националистичкој пропаганди”. Вајсберг је познат као аутор који је често био гост у Хрватској, гдје је одржавао бројне семинаре и предавања.

Саму критику прокоментарисао је и режисер Гага Антонијевић, који је рекао да су сви затечени оваквим писањем.

“Ово је једна врста политичке етикете која, пре свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се “упозоре” да гласајући за овај филм гласају за некакву српску пропаганду. У тој назовикритици, а заправо памфлету, има само једна или две реченице које се тичу самог филма”, рекао је Антонијевић.

Варајети је у “критици” значајно умањио број жртава у Јасеновцу, наводећи да је у периоду између 1941. и 1945. године убијено око 80.000 Срба, али ипак признаје да је “Јасеновац неспорно био на гласу међу логорима смрти по окрутности”. Док филм “Quо Vadis, Аида? Јасмиле Жбанић о Сребреници, у којем су Срби приказани као злочинци, назива “дубоко дирљивом, мучном и срцепарајућом причом”, “Дару” оптужује за “нескривени антихрватски, антикатолички дискурс, који служи као запаљиви фитиљ за тренутне сукобе између Србије и сусједа”.

“Вајсберг каже и да му се не свиђа крај због “јефтине емоције”. Можда је њему јефтина, али нама је била веома скупа и великом крвљу смо је платили”, одговара Антонијевић.

Историчар Александар Раковић каже да је филм сада средство масовног информисања и да ће свјетској јавности показати шта се догодило у Јасеновцу, а то је сметња за Хрватску, која настоји минимализовати српске жртве.

“Јавност није довољно упућена у те догађаје и овај филм ће показати улогу те нацистичке творевине, али и улогу цркве у хрватској, која је била носилац те идеје и која и данас заговара тезу да је Јасеновац био радни логор. Овај филм даје и бољи увид у догађаје из деведесетих година, јер се етничко чишћење тих година не може разумети без објашњења геноцида над Србима од ’41. до ’45. године. Дакле, тај филм ће као домино ефекат отворити бројне теме, које су годинама скриване или се о њима није причало на истинит начин”, рекао је Раковић.

Он додаје да се Хрвати с разлогом плаше, али да истина мора изаћи на видјело и да не смије бити затворена у одређене кругове. У том смислу, каже Раковић, она мора бити саопштена масовним путем.

“Обичан свет најбоље реагује на овакве филмове, јер у данашње време људи мање читају. Ово је одлична прилика да српски народ добије своју “Шиндлерову листу”. којом ће бити приказно српско страдање, али и страдање Јевреја и Рома. Критика попут ове на “Варајетију” ће бити још много, али то не треба да ремети саопштавање те истине”, истиче Раковић.

Додаје да би овај филм требало да буде доступан и на “Јутјубу”, да би што више људи имало прилику да га виде, јер међународна јавност не зна много о догађајима у НДХ.

Професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља каже да су овакве критике очекиване, али да су оне најбољи доказ да је урађен добар посао.

“Филм је најдјелотворније средство којим се долази до публике, јер многи не читају историјске и стручне књиге и ти подаци не долазе до шире јавности. Овим филмом се демистификује и разрушава она њихова истина, у коју се до сада није смјело дирати. Природно је да послије 70 година тишине они сада овако реагују, јер је ово прилика да се историјски тачно и умјетнички погодно сруши вишедеценијска лаж коју су пласирали”, истиче Певуља.

Он каже да се сада могу очекивати алармирање и јављање различитих појединаца, који ће по устаљеној матрици покушавати да изврну тезе.

“Овај филм сада треба да отвори једну ширу, институционалну причу да би та јасеновачка трагедија била освијетљена што компетентније. Просто, неистина не смије бити запечаћена”, истиче Певуља.

Душко Певуља каже да Срби, нажалост, многе историјски важне догађаје нису екранизовали на адекватан начин и да је добро да се са тим почело. Ипак, он упозорава да такви пројекти морају окупити ширу заједницу.

“Не смијемо себи дозволити случајеве попут серије “Немањићи” или да неке важне догађаје обрађују нестручни кадрови. То треба да буду пројекти који ће окупити све релевантне факторе, од режисера до историчара, да би ти историјски догађаји добили свој адекватан умјетнички печат”, рекао је Певуља.

“Шиндлерова листа” је амерички историјско драмски филм из 1993. године у режији Стивена Спилберга. Филм говори о Оскару Шиндлеру, њемачком предузетнику и члану Националсоцијалистичке партије који је заслужан за спасавање више од 1.100 Јевреја током холокауста. Шиндлер је запошљавао Јевреје у својим фабрикама, које су се налазиле на територијама данашње Пољске и Чешке, а “Шиндлерова листа” већ се више од 15 година константно налази међу 10 најбољих филмова икад снимљених.

Извор: Глас Српске