Умјесто туристичке атракције – депонија отпада (ФОТО)

У близини пјешчаних пирамида крај Фоче, природног феномена који постоји на још само четири мјеста на свијету, ускоро ће се одлагати смеће!

Скупштина Општине Фоча је усвојила приједлог извршне власти да депонија буде постављена на само 800 метара од јединственог туристичког бисера овог краја.

Доносимо вам репортажу Игора Калабе из Центра за животну средину, који је недавно обишао овај крај, поразговарао с локалцима и покушао да, кроз утиске и фотографије укаже колико је погрешна и штетна ова одлука локалних власти.

„Игоре, ми ћемо те наоружати природом, а ти види шта ви можете урадити”, ове ријечи, упућене од стране господина Радмила и даље несмањеним интензитетом одзвањају у мојој глави, неких 300 километара даље, 11 дана и небројено много разговора и мејлова касније.

Други цитат који ме (поново) прати ових дана је “Гдје Босна почиње, логика престаје”, поприлично груба, али тврдоглаво актуелна доскочица, којом често на шалу окренемо разговоре о проблемима с којима се суочавамо. Хумор је ту само да разблажи горчину стварности, чаша жучи иште…

Овај ток, или боље речено вртлог мисли је посљедица посјете локалној заједници Козја Лука, која се налази на територији општине Фоча. Тамо сам се упутио заједно са колегама из Центра за животну средину, на позив становника те мјесне заједнице, забринутих због планова општине да надомак свјетског феномена и туристичке атракције – пјешчаних пирамида, изграде депонију комуналног отпада. И док су се моје колеге упутиле у Фочу да своју подршку пруже другој скупини локалаца, који се боре против уништења ријеке Бјелаве изградњом малих хидроелектране, ја сам обуо гојзерице и са домаћинима се запутио лоше одржаваним путем ка пирамидама.

На путу пролазимо крај тренутне депоније, која већ неколико година нема употребну дозволу, и као што је то веома чест случај у нашој држави, њом се управља неадекватно. Током деведесетих на депонији је дошло до клизишта усљед јаких киша, које је као посљедицу нажалост имало и губитак људских живота. Нова депонија такође ће имати карактер „привремене”; али оно што је битно нагласити је да већина општинских депонија има такав карактер, али то привремено стање траје деценијама.

Несносан смрад, самозапаљење и подметнути пожари, штеточине те велики број паса луталица редовно прате депоније, упркос тврдњама о одговорном управљању. Законодавство Републике Српске предвиђа збрињавање отпада на санитарним регионалним депонијама, а предвиђа се и одвојено прикупљање те рециклирање отпада, али то је за сада углавном само хвале вриједна иницијатива која хибернира у стратешким документима. Из хибернације изађе ту и тамо, привучена топлотом међународних донација и кредита. Понекад се промјена, истини за вољу, и оствари на терену, али одговорно управљање отпадом у Босни и Херцеговини је нажалост и даље изнимка, а не правило.

Моји утисци у вези са пјешчаним пирамидама су помијешани, с једне стране ту је наравно одушевљење овим природним феноменом, посебно кад ми је Радислав указао на далеко шири комплекс од оног који је означен инфо таблом и оивичен дрвеном оградом. С друге стране, присутно је разочарање лошим путем, као и чињеницом да се неких цца 500 метара од те локације планира депонија.

У прилогу за тај план, из општине тврде да ће депонија да ојача туристичку понуду, будући да ће, пази сад – бити изграђен нови и бољи пут. Пјешчане пирамиде, феномен који се може видјети на свега четири локације на свијету, није довољан да се уложи у исти, изгради ресторан, направи штанд са сувенирима… али депонија, до које ће раскрсница бити у непосредној близини самих пирамида, е та депонија је одговор на изазове одрживости туристичке дјелатности у општини Фоча.

Међутим, пирамиде нису једини локалитет вриједан помена. Чика Радмило и Радислав, заједно с још пар пријатеља који потичу из, а неки од њих и даље живе у овом селу, су ме повели у обилазак локалитета, испоставиће се – стазама њиховог дјетињства. У непосредној близини се налази и неколико недовољно истражених и популаризованих пећина, од којих је Ледењача нешто познатија, будући да је битно археолошко налазиште. Ту се налазе симболи угравирани у камену, направљени људском руком током жељезног и бронзаног доба. Она досјетка о нашој држави и логици је овдје поново добила утемељење, будући да су неке од највидљивијих резбарија у камену наводно покривени – инфо таблом са илустрацијама тих истих резбарија.

Поред Ледењаче, обишли смо и пећине Тамницу и Топлицу, од којих Топлица има посебан значај за људе овог краја, будући да су повремено у њој боравили уназад вијековима, били то жедни пастири или пак цијела села која су се ту скривала током ратних дешавања и преживљавали захваљујући води које у тој пећини никад не нестаје. Пећина Тамница, у којој смо наишли на, срећом празне, стеље у којима су највјеројатније боравили медвједи, се налази у непосредној близини остатака куле Стјепана Косаче.

Назад на тему депоније

Начелник општине је изјавио да су представници и чланови мјесне заједнице подржали овај план. Радислав међутим тврди да се радило о нефер приједлогу, гдје је подржана само обнова пута. У сваком случају, све и да појединци јесу пристали на то, више од стотину потписа сакупљених против пројекта и за одржавање нове посебне сједнице скупштине општине на ову тему, свједочи о томе да су сви становници ове мјесне заједнице изричито против овог пројекта.

Као што сам већ написао, квалитетно вођена депонија у Босни и Херцеговини и даље је чешћа као мисаони експеримент и пројектни приједлог него стварна пракса, тако да имамо случај да се на једној регионалној депонији као што су Рамићи, свега пар километара од центра Бањалуке, окруженој густим насељем, догађају пожари, а редовно шири несносан смрад. На основу чега би онда ико са имало памети и искуства требао да има вјере да ће једна депонија, далеко од очију већине, у мјесној заједници чији се глас очигледно већ сада игнорише, функционисати на начин да смрада, пожара, одрона и других проблема не буде?

Иначе, грађани МЗ Филиповићи су своја села одбранили од депоније прије двије године, будући да је први план за њу био да се смјести управо тамо.

Нас у Центру изнимно обрадује сваки случај грађанског организовања, а за потребе уједињавања заједница и одбране основног људског права – права на чисту и здраву животну средину. Блатантно занемаривање права и воље становника МЗ Козја Лука је фрустрирајуће и недопустиво, док је игнорисање и неадекватно управљање невјероватним туристичким драгуљем забрињавајуће и шокантно. Тачније, било би шокантно да овакви случајеви нису толико чести у нашој држави.

Центар за животну средину ће свесрдно подржати становнике МЗ Козја Лука у њиховим напорима за очување овог предјела, а позива представнике општине Фоча да промјене одлуку те пронађу адекватнију локацију за депонију, али и да што прије успоставе квалитетнији систем управљања отпадом, укључујући одвојено прикупљање и рециклирање истог, те спровођење активности и стратегија за смањење стварања отпада.

Такође, позивамо релевантна министарства, Туристичку организацију Републике Српске, и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске да учине све у њиховој надлежности за заштиту горе набројаних природних феномена и вриједности.

Извор: Мондо