„Спис о народима” недвосмислен документ о постојању српских држава у раном средњем вијеку у Босни

Најважнији списи за изучавање раног средњег вијека на простору Босне су дјело византијског цара Константина VII Порфирогенита „О управљању царством“ или, како се често назива у историографији „Спис о народима“, речено је на предавању професора Бојана Крунића које је одржано у Центру за културу и информисање.

У научним круговима, како се чуло на предавању, постоје и тумачења која су у интересу других етничких и националних скупина на простору Босне, чији је циљ доказивање њиховог постојања у раном средњем вијеку.

Константин Порфирогенит је своје дјело написао средином 10. вијека са намјером да то буде приручник његовом сину насљеднику Роману II. У тим списима византијски цар је јасно дефинисао границе српских средњовјековних држава.

Бојан Крунић, виши асистент Филозофског факултета Пале, каже да се сигурно у једном таквом спису не би нашле неке непровјерене и нетачне информације. „Ту је податак гдје су се тачно налазиле српске државе, а то су Србија, Неретванска област, Захумље, Травунија и Дукља и он је јасно територијално разграничио те области. У поглављу  насловљеном „О Србима“ је земља у којој сада живе и он помиње земљицу Босну и два значајнија града у том периоду“, рекао је Крунић.

У 19. вијеку долази, како каже Крунић, до покушаја стварања нових нација на простору Босне и бујања модерног националног осјећања. То је разлог, сматра он, што је дошло до различитих тумачења тих изворних података. „Самим тим имамо и различиту интерпретацију историје. Са једне стране налази се српска историографија која своје закључке базира на изворним подацима и на изворној подлози, што је и задатак историчара. С друге стране хрватска историографија је „својатала“ раносредњовјековну прошлост Босне без икаквих доказа и изворне потраге“, констатује Крунић.

Он је мишљења да се таква тумачења хрватских, а у новије вријеме и бошњачких историографа, рефлектује на савремени период, те је потребно честим јавним наступима указати на валидност извора и отклонити све недоумице око постојања Срба на простору Босне у раном средњем вијеку.  Додаје да су бројни документи који су и касније настајали доказивали само српски карактер средњовјековне Босне.

Извор: Радио Фоча