31 година од страдања Срба средњег Подриња 

У Братунцу ће данас бити обиљежена 31 година од српског страдања у Средњем Подрињу и Бирчу, а парастос за 3.267 убијених Срба служиће Њагова светост патријарх српски Порфирије.

Парастосу присуствује предсједник Републике Српске Милорад Додик,  предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић.

Очекује се присуство и гостију из државног врха Србије.

Српски патријарх служи Свету архијерејску литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Братунцу уз саслужење Његовог високопреосвештенства владике зворничко- тузланског Фотија, митрополита дабробосанског Хризостома као и више архијереја.

Помену присуствује велики број Срба са подручја Подриња. 

Слава Стевановић изгубила је више чланова породице. Сјећајући се страдања, послије 31 годину  са горчином наводи да је Насер Орић у
српском селу Кравици на Божић све поклао и поубијао, а да никада за то није одговарао.

“Једнака правда да буде и за Србе, муслимане и Хрвате. Нису само мајке Сребренице ожалошћене. Гдје су мајке Братунца,
Сарајева, Брчког, Тузле и свих других градова?”, у сузама прича Слава.

Новка Ђукић изгубила је сина јединца 1993. године у Братунцу. Ране једнако крваре као и прије 30 година, каже Новка.

  “Криви смо што смо Срби. Нисмо се ми сами поубијали, сад ако си Србин не смијеш се нигдје јавити. Ово је срамота и за стране земље што бране њих, а нас нико не брани. Срамота”, каже Новка Ђукић. 

Према програму обиљежавања, у 12.00 часова код централног спомен-крста на братуначком гробљу патријарх Порфирије служиће помен страдалим Србима уз саслужење архијереја и свештенства.

Након парастоса биће положено цвијеће и вијенци код спомен-крста, а обраћање званичника предвиђено је у 12.20 часова.

Помен се даје свим српским жртвама из Средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 31 година од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.

Нико од заробљених није преживио, а десет се још воде као нестали.

Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.

Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.

Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.

Да би заштитиле српско становништво у Средњем Подрињу од уништења Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.

Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.

Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године.

Централно обиљежавање 31 године од страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу одржава се под слоганом “31 година, злочин без казне” у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Извор: БН