“Шуме Српске” за годину дана у мањку од пет милиона КМ
Шуме Републике Српске” на крају 2023. године пријавиле су добит од 2,3 милиона КМ, чиме су у значајној мјери анулирале губитак са половине те године, када је финансијски салдо имао предзнак од чак минус 5,1 милион КМ.
Али, упркос овим подацима, не може се сакрити чињеница да је прошла година била много лошија него 2022, када су “Шуме” имале добит од 7,754 милиона КМ, што значи да су за годину дана изгубиле више од пет милиона КМ.
“Када се у обзир узме комплетно финансијско пословање у 32 организационе јединице у ‘Шумама Републике Српске’, укупан приход је био 253.560.525 КМ, а расход 251.236.143 марке, што значи да је нето добит била 2.324.382 КМ”, казао је Раденко Лакетић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
Оно што је такође разлика у односу на септембар прошле године јесте то да се смањио и број организационих јединица које су пословале негативно, па је број са тадашњих 16 пао на 11. Ипак, укупан губитак који су оствариле те јединице износио је 5,8 милиона КМ, а предњачи ШГ “Врбања” Котор Варош са губитком од 924.573 КМ.
“Након њих, слиједи ШГ ‘Маглић’ Фоча са 918.895 марака, затим ШГ ‘Дрина’ Сребреница са 778.313 КМ, ‘Вучевица’ Чајниче са 765.565 КМ, ‘Панос’ Вишеград са 663.830 КМ, ШГ ‘Добој’ са 633.674 КМ, Центар сјеменско-расадничке производње (ЦРСП) Добој са 543.148 марака, ‘Зеленгора’ Калиновик са 201.698 КМ, ‘Рудо’ из Рудог са 183.352 КМ. Потом слиједи ШГ ‘Чемерница’ Кнежево са 116.582 КМ и Шумарска кућа ‘Огњиште’ са 63.008 марака”, појаснио је Лакетић за “Независне новине”. С друге стране, 21 организациона јединица је пословала позитивно, а највећу добит имала је ШГ “Романија” Соколац са 2.608.917 КМ.
Разлози негативног пословања, према његовим ријечима, вишеструки су.
“Специфичан је, на примјер, ШГ ‘Панос’ из Вишеграда, гдје је већина шумских дрвних сортимената црни бор, за који нема потражње. Поред тога, проблеми су и недостатак радне снаге код извођача радова на пословима сјече и извоза. Имали смо велике проблеме у првој половини године када су у питању временски услови, јер није било остварења физичког обима производње. У трећем кварталу је било нешто боље, али смо доста надокнадили у четвртом, много више него што је био план”, наглашава Лакетић.
Када су на крају 2023. године били објављени резултати пословања у “Шумама Српске” до краја септембра те године, ресорни министар Саво Минић казао је да ће након цјелокупног годишњег биланса дио менаџмента у ШГ сигурно постати бивши јер су пословали лоше.
Али, једини који је у овој години остао без руководеће позиције је Славен Гојковић, сада већ бивши вршилац дужности директора “Шума РС”, који је смијењен. Осталих 11, чини се у овом тренутку, преживјеће “сјечу”.
Међутим, Лакетић подсјећа да је у 2023. години и те како било смјена у “Шумама”.
“У прошлој години, гдје год је било лоше пословање, извршене су кадровске промјене. Промијењени су директори у Бањалуци, Рибнику, Котор Варошу, Фочи, Сребреници, Чајничу, Вишеграду, Фочи, Дринићу”, напомиње Лакетић.
Према његовим ријечима, иако су “Шуме РС” 2023. годину завршиле позитивно, то је недовољно добро и далеко од очекиваног.
“Када све саберемо, много је мања потражња него претходних година, зато што са других страна улазе други сортименти. Мања је потражња и када је у питању четинарско дрво, ту је највећи проблем у Шипову. Када је у питању лишћарско дрво, дошло је до значајних поремећаја јер сортименти долазе из Украјине и других држава. Такође, мала је потражња и зато што нисмо имали ‘јачу’ огревну сезону. Поред тога, имали смо и забрану извоза, па су остале велике залихе”, појашњава Лакетић.
Ипак, како каже, 2024. година обећава, јер је у првом кварталу ситуација знатно боља, прије свега због одличних временских услова.
“Због зимских мјесеци, у првом кварталу увијек планирамо мању производњу, рачунамо да је план негдје око 15 одсто годишње. Међутим, у три мјесеца је тај план премашен, па смо имали извршење од око 19 одсто годишњег плана. И даље за одређеним сортиментима нема потражње, због благе зиме, а и крај је гријне сезоне. Али, очекујемо да се и то нормализује”, закључио је Лакетић.
Извор: Независне