Чувени купус из Козје Луке- плодна земља никад не изда

Чувени купус из Козје Луке, којим су у вријеме бивше Југославије снабдијевани и елитни ресторани на Јадрану, данас се у већим количинама производи још само на два имања у овом питомом фочанском селу у долини ријеке Колине. Ових дана при крају је убирање плодова.

У фочанском крају и доста шире, купус не успијева нигдје тако добро као у Козјој Луци, гдје је земљиште богом дано за ову врсту производње.

Бранислав Вуковић, један од двојице већих произвођача купуса из Козје Луке, на три парцеле, укупне површине пет дунума, сваке године засади око 15.000 садница.

“Прије рата, док је била задруга “Зеленгора”, купус је одавде ишао у Дубровник, Херцег Нови, Сарајево. Ријека Колина и плодна хумусна земља погодују овој производњи, тако да је све ово било некада под купусом, а како је био рат, народ се раселио и сада само нас двојица радимо са купусом”, прича Вуковић.

Козја Лука у посљедњем рату много је страдала, а тешка судбина задесила је и породицу Бранислава Вуковића. Брат му је погинуо, он је тешко рањен и данас је ратни војни ивалид, док је родитељска кућа до темеља порушена.

Упркос свим недаћама, Бранислав није дозволио да се традиција угаси. Већ ратне 1994. године обновио је производњу и од тада редовно зеленим благом снабдијева велики број домаћинстава у Фочи и регији.

Сјеме купује, затим производи расад и то сорте дикос- раног и глорија- касног купуса.

“То су нове сорте, немамо старе, прије је био футошки купус и српски мелез. Сада их више нема, ове нове сорте сви користе”, каже Вуковић.

Узгој купуса није много захтјеван, поготово у овако жупном крају уз ријеку Колину.

“Само када се посади, након седам до десет дана, мора се заштити од бухача, нема ту никаквог посебног третирања, ручно окопамо, наравно и наводњавање и то је то. Овдје је земља хумус, не треба стајњака нити неке прихране. У Семберији посију јечам и пшеницу, пожању, па као другу културу саде купус, а овдје земља одмори. Када посијечемо купус, остатке заоремо, што дође као један вид прихране, и нема потребе за ђубривима”, прича Вуковић.

Главице пакује у вреће од 30 до 35 килограма да би се, како каже, разликовао од накупаца који купус из Семберије продају по фочанским продавницама у врећама од 10 до 12 килограма.

“Моја врећа је 35 килограма, то је домаћи купус из Козје Луке. Хоћу да се разликујем, да људи знају да је купус наш, одавде. Ако бих и ја паковао у мање вреће, неко би казао – можда је и он отишао у Семберију па натоварио”, додаје овај вриједни пољопривредник.

У зависности од временских услова, зна убрати и до 15 тона зелених главица, а ове године принос је око 13 тона.

Главице су различите величине и вагају од килограм, до четири и по, па и до пет килограма, оне највеће.

Упркос инфлацији и поскупљенима, код Вуковића су цијене остале на прошлогодишњем нивоу- љетос је рани купус продавао за 1,00 до 1,40 КМ по килограму, док је касни купус, чију бербу ових дана приводи крају, 60 фенинга.

“Имао сам четири тоне раног купуса, то сам махом продао рафтинг камповима. Берба је била крајем јуна и почетком јула, када је доста туриста на рафтингу и купус иде за зелену салату. Овај сада купус иде на кућну доставу, колико ко поручи, људи већ годинама телефоном поручују”, каже Вуковић.

У пословима узгоја купуса велику помоћ има од свих чланова породице.

“Синови и кћерка добро слушају, трче да помогну, раде, пресрећан сам”.

Да би кисели купус у каци надошао на прави начин, Вуковић савјетује како да се правилно усоли.

“Некада смо бушили коријен и сипали со, али је много ефикасније расјећи ножем главицу унакрст, добро на том мјесту осолити и да три до четири дана стоји без воде, да главица добро повуче со унутра.

Онда досути воду, оставити цријево на дну бурета и понекад, након седам до десет дана, продувати да се изједначи вода и со, пробати да ли је довољно слано, ако није онда мало прокувати воде са сољу и досути, не би требало никад да се поквари”, рецепт је из Козје Луке за кисели купус.

Овој породици пољопривреда је додатни извор прихода и добро им дође за побљшање кућног буџета.

Бранислав истиче да никада не би напустио родну груду и да не би дозволио да зарасте земља коју су његови преци тешком муком стекли.

“Погледајте около- све су ово били пашњаци и ливаде, а сада је све зарасло у шуму. Ја своје не дам да зарасте”, поручио је Вуковић.

Извор: Радио Фоча