Челебићи добили монашко огњиште гдје ће вјерници гријати своје душе

Монашки скит на Челебићима је љубављу, добротом, подвигом и жртвом монахиње Минодоре постао мјесто које ће ући у историју Српске православне цркве и овог краја, истакао је данас приликом освећења новоиграђеног конака митрополит дабробосански Хризостом.

Идеја о оснивању монашке келије Светих праведних богородитеља Јоакима и Ане у порти Храма Успења Пресвете Богородице на Челебићима родила се прије три године, доласком монахиње Минодоре Ружић из Епархије банатске, која је родом из челебићког села Рајковићи.

Она  се на Челебићима настанила у јесен 2021. године у црквени стан, а у априлу наредне године митрополит Хризостом дао је благослов да се крене са прикупљањем средстава за градњу конака.

Митрополит је након данашњег освећења рекао да је ова монашка келија, за коју се може рећи и да је мали скит, почетак нечег новог у овом крају. Попут монаха који су одлазили у пустињу да својим подвигом искажу истрајност у вјери, нагласио је владика, монахиња Минодора је дошла издалека под старе дане у жељи да помогне свом завичају.

„Желим да се захвалим прије свега мати Минодори, њеној љубави, жртви и стрпљењу, која се трудила и која се труди да буде примјер свима нама како ништа није немогуће, како никад немамо право одустати, како имамо обавезу да се увијек боримо, да радимо и стварамо ново, па чак и када смо неким људима апсурдни, можда чак некад и неразумни“, рекао је митрополит Хризостом.

Владика је додао да се све што Бог благослови оствaрује, па тако и жеља мати Минодоре да се за почетак на Челебићима подигне монашка келија, која би уз Божију помоћ временом прерасла у манастир.

„Сад схватам да је Бог благословио када сам рекао: Добро, мати, дођи, па ћемо видјети, ти почни, Бог ће дати и ево Бог је управо благословио како смо жељели да се направи овдје конак- монашко огњиште, гдје ће се људи молитвенмо окупљати и гријати своје душе“.

Конак је подигнут у порти храма у којем је служио свештеномученик Момчило Гргуревић, све док није мученички страдао у новембру 1945. године.

„То је Бог благословио сигурно молитвама и Светог Момчила, а она се завјетовала да служи овдје поред његовог гроба, ако Бог да и његових моштију када дођу овдје, да буде чувар његовог мучеништва, његовог подвига. Нека Бог благослови, ако је то воља Божија да једног дана овдје дођемо и да прогласимо овај храм манастирским храмом и да прогласимо манастир Челебићи, а до тада се треба Богу молити и трудити, као што се мати до сада трудила“, рекао је владика.

Он је најавио и обнову Храма Успења Пресвете Богородице, а монахињи Минодори је пожелио да настави да буде добар примјер и да, како је истакао, сваком ко дође овдје буде као мајка.

Монахиња Минодора каже да је ово значајан дан не само за Фочу, већ за цијелу васељену, те да је овај конак плод добрих дјела вјерника и приложника који су учествовали у његовом подизању. Она напомиње да је објекат изграђен на повјерење и да радови још нису у цијелости исплаћени.

„Ово је само један корак, али није цио корак. Зграда још није плаћена, подигнута је захваљујући милости Божијој, добрим људима и повјерењу. Опремили смо један дио за мене и сестру која дође, али је важно да прикупимо средства да исплатимо градиоцу, фирми „Перишић“, то су скоро све они изградили својим средствима“, навела је монахиња Минодора.

Присјећајући се да јој је на почетку владика Хризостом рекао да је и Свети Сава Освећени почео са једном пећином, она додаје да сви теже томе да ова монашка келија прерасте у манастир.

„Ова посјета, оволики људи су доказ да желе манастир. Каже Господ, ако се двоје састану у моје име и ја сам међу њима, ако пожеле нешто то ће се испунити, а нас овдје има 150, 200, ако сви ми то пожелимо то ће се десити брзо“, каже монахиња Минодора.

Уз помоћ вјерног народа, изградња конака, односно гостопримнице са келијама, тоалетима, кухињама и пратећом инфраструктуром, укупне површине 200 метара квадратних, почела је у септембру 2022. године, а завршена је у мају ове године.

Челебићи, село на платоу кањона Таре, у којем је како то каже гусларска пјесма “образ пречи од живота”, због свог слободарског духа платило је високу цијену у свим ратовима, а посебно након Другог свјетског рата због идеолошких разлога.

Монашки скит у Челебићима је метох манастира Вазнесења Господњег у Вардишту код Вишеграда.

Постојање оваквог молитвеног мјеста је од великог значаја за цијели фочански крај, поготово ако се има у виду да на подручју ове општине не постоји ниједан манастир.

Извор: Радио Фоча