Цијене хране у свијету све ниже: Највише појефтинио шећер, а у БиХ поскупио

Цијене хране пале су и у јуну, спустивши се на најнижи ниво у више од двије године под притиском појефтињења шећера, биљних уља и житарица, саопштила је Агенција УН за храну и пољопривреду ФАО.

Тако је ФАО индекс цијена корпе основних прехрамбених производа пао у протеклом мјесецу за 1,4 одсто у односу на ревидирану вриједност у мају и износио је у просјеку 122,3 бода, што је његова најнижа вриједност од априла 2021. године.

Рекордни март

То значи и да је био за 23,4 одсто нижи него у рекордном марту 2022. године, на почетку руско-украјинског рата.

У јуну је највише појефтинио шећер, за 3,2 одсто у односу на мај, што у ФАО објашњавају добрим почетним резултатима жетве шећерне трске у Бразилу и слабом увозном потражњом, а наведено је да су изразито појефтинили и биљна уља и житарице, за 2,4 односно 2,1 одсто у односу на мај.

Иако цијене хране на свјетском нивоу падају, у БиХ се скоро не догађају никакве цјеновне корекције. Осим цијене јестивог уља, која је прије годину била виша од 6,5 КМ, а сада се уље може купити и за нешто мање од три КМ, остале намирнице и даље држе висок цјеновни ниво.

Штавише, шећер који је у прошлом мјесецу на глобалном нивоу највише појефтинио на полицама водећих трговачких ланаца у БиХ однедавно се продаје по вишој цијени.

Умјесто 2,15 КМ по килограму, цијена шећера сада износи 2,20 КМ. Међутим, већ дуже вријеме у бројним трговинама шећер „држи“ цијену и од 2,40 КМ.

Европско тржиште

Марин Баго, предсједник Удружења за унапређење квалитете живота „Футура“, напомиње да БиХ увози 80 одсто хране с европског и свјетског тржишта.

„Ако храна и гориво појефтињују на свјетским бурзама, а ми их увозимо и у нас поскупљују, онда је врло јасно да су бројне државне институције подбациле. Заправо, није питање ко је, већ ко није подбацио, будући да имамо рекордна пуњења прорачуна. Имам особни осјећај да се грађани БиХ пљачкају када су у питању цијене хране, лијекова, али и бројних услуга”, истакао је Баго.

Увозни лоби

Јасно је да ми не управљамо својим тржиштем, а ко нас вара, страни или домаћи, заиста више није важно, навео је Баго, пише Аваз.

„Ми очекујемо да нам се помогне, да се појачају системи надзора и контроле, али не контроле у смислу мучења обичних трговаца и обртника. Овдје је у питању један већи, јачи увозни лоби и на њихове адресе се треба обраћати”, рекао је Баго.

Извор: СрпскаИнфо