Цијене у Српској достигле историјски максимум

Цијене многих основних животних намирница у Српској достигле су свој историјски максимум, што је до самог пуцања довело кућне буџете велике већине грађана, који и без поскупљења једва преживљавају.

Оно што их највише забрињава јесу пречеста поскупљења роба које никако не могу да избјегну, а којих из маркета, за исто пара, доносе све мање.

Рекордну цијену достигла је и пилетина, чији филе кошта и до невјероватних 17 КМ по килограму, тако да је и она престала да буде месо доступно широким народним масама, што је раније био случај.

Кад је ријеч о уљу, у маркетима нема флаше испод 5,6 КМ, а просјечна цијена ове намирнице креће се око шест КМ, што је готово дупло скупље него почетком марта.

Цијена брашна је једно вријеме мировала, али је у неколико трговина врећа од 25 килограма пред Васкрс са 33 отишла на скоро 37 КМ.

Прије пар дана, у Српској је опет поскупило и гориво, па литар дизела умјесто 3,05 сада иде и до 3,14 КМ.

Примјера ради, само за врећу брашна, три литра уља, четири килограма свињетине, три пилећег бијелог меса и два килограма јунетине, потребно је издвојити 190 КМ. Наравно, под претпоставком да је једном четворочланом домаћинству мјесечно довољно оволико брашна и уља, док од поменуте количине меса један члан у просјеку на располагању има око 150 грама, али сваки други дан.

Уз пола резервоара горива, само ове три најосновније животне намирнице једно домаћинство коштају око 270 КМ мјесечно, што је око трећине просјечне плате у трговини, грађевинарству, прерађивачкој индустрији.

Кад се у обзир узму трошкови осталих прехрамбених производа, те цијене других неизбјежних роба и услуга, јасно је да су укупни мјесечни издаци толики да многа домаћинства не могу ни приближно да их подмире.

Зато не чуди што је све више оних који са грчем у стомаку одлазе у куповину, јер знају да ће данас, само у односу на јуче, моћи мање да пазаре.

На највећој муци свакако су пензионери, међу којима већина преживљава од 350 КМ или тек нешто више мјесечно, и који једва успијевају да не остану гладни.

– Отело се живјети, посебно нама који на располагању имамо заиста мало новца мјесечно. Док платимо лијекове и режије, остане таман за хљеб. И даље је приоритет платити рачуне, па макар остали гладни. Међутим, због ових силних поскупљења људи све теже измирују и режије, због чега би се могли наћи у још већем проблему кад држава затражи своје. Заиста не памтимо тежа времена, ови више није ни животарење – каже Драгомир К, пензионер из Бањалуке.

У удружењима потрошача наглашавају да поскупљења хране и осталих роба више нико не може да упрати, те да је чињеница да под њиховим теретом клеца све више грађана.

– Она су посебно драстична у посљедња два мјесеца. Свакако, највише уочавамо раст цијена горива, уља, брашна, меса, али ту су поскупљења и свих других роба, која нимало нису занемарљива. Прије непуна два мјесеца, из власти су нас убјеђивали да имамо довољно залиха и да нема основа за драстична поскупљења. Међутим, то се десило и дешава се и даље, што значи да смо обманути. Немамо робне резерве, а држава не мрда да потрошачима помогне на други начин, као што раде државе окружења, на примјер, замрзавањем цијена. А кад су на снази овако драстична поскупљења, робне резерве би омогућиле да их бар ублажимо, да имамо јефтинију сјетву, па да бар на јесен буду стабилније цијене – наглашава извршна директор Удружења за заштиту потрошача „Дон“ из Приједора Муриса Марић.

Додаје да, по свему судећи, ова поскупљења неће скоро стати.

– Трговци се правдају да цијене расту због набавке скупље робе, али нико то не може да исконтролише. Инспекције јесу забиљежиле велики број трговина и пумпи које су прекршиле марже, али потрошачима то није донијело никакву корист. Такође, људи купују само оно што је им је преко потребно, јер немају довољно новца за прављење неких залиха – поручује Марићева.

Подаци Завода за статистику Републике Српске показују да је годишња инфлација, од марта прошле до марта ове године, износила чак 9,1 одсто. Од фебруара лани до фебруара 2021, инфлација је била мања и износила је 7,2 одсто.

Извор: Српскаинфо