У ишчекивању пописа становништва: Мало нас је, али не знамо колико
Међународна организација за миграције у Босни и Херцеговини (ИОМ) почетком априла 2022. године објавила је резултате истраживања о исељавању радника из области здравства и информационих технологија. Овај извјештај је још једна назнака да ће резултати наредног пописа становништва, који би се требао десити идуће године, и званично показати тренд масовног исељавања из БиХ. Ипак, неизвјесно је када ће се попис десити.
Према званичним подацима Агенције за статистику БиХ, од пописа 2013. године, па до 2020. године, само по основу негативног природног прираштаја, популација у Босни и Херцеговини мања је за око 64.177 становника. Поређења ради, у поменутом извјештају ИОМ-а наводи се да је само 2019. године грађанимаБосне и Херцеговине издато укупно 56.363 првих боравишних дозвола у земљама чланицама Европске уније (ЕУ). Треба имати у виду и чињеницу да велики број држављана БиХ посједује и држављанство Републике Хрватске те да за ове особе није потребно издавање боравишне дозволе за рад у земљама ЕУ и да они нису убројени у статистику коју је користио ИОМ.
Црну демографску слику потврђује и истраживање Уније за одрживи повратак и интеграције, које процјењује да је БиХ од 2013. године напустило више од 484.000 особа.
Како до пописа 2023. године?
Попис становништва врши се сваких десет година. Након оног из 2013. године, постојала је тежња да БиХ ухвати прикључак са ЕУ и регионом и да попис организује 2021. године, односно да се и у БиХ попис одржава у првој години декаде. Премда смо пропустили први рок БиХ требала направити попис у року од 10 година, односно 2023. године. Да би се то реализовало, потребно је направити измјене и допуне Закона о статистици БиХ, Закон о попису становништва и Закон о попису пољопривреде. Претходни сазив Савјета министара БиХ је у јулу 2019. године задужио Агенцију за статистику БиХ да уради управо то. Ипак, приједлози ових закона се до данас нису нашли пред државним парламентарцима.
Тим поводом, Истиномјер је контактирао Агенцију за статистику БиХ упитом о прогресу израде предметних закона те смо тражили информацију да ли је Савјет министара поставио рок до којег би ови документи требали бити завршени.
Стручна савјетница за односе с јавношћу ове агенције Мирсада Адембеговић информисала нас је да рокови нису постављани те да се закони налазе у фази усаглашавања.
„Радне групе Агенције за статистику БиХ за израду текста Закона о службеној статистици БиХ и Закона о попису становништва у БиХ урадиле су приједлоге текста оба закона и доставиле их ентитетским заводима на мишљење. Након добијених мишљења ентитетских завода, тренутно се ради на усаглашавању завршних приједлога текста наведених закона који ће ускоро бити прослијеђени у даљњу процедуру у складу са Јединственим правилима за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине”, изјавила је Мирсада Адембеговић, 26.4.2022. године.
Усаглашавање Закона о попису 2013. године је такође био дуготрајан процес, који је званично окончан почетком фебруара 2012. године, када је Закон о попису 2013. усвојен у оба дома државног Парламента. Узимајући у обзир да је тада од доношења закона до почетка пописа прошло годину и седам мјесеци, тешко је очекивати да ће се попис десити наредне године.
Подсјећамо и на чињеницу да је Агенција за статистику Босне и Херцеговине тек 2016. године објавила коначне резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини проведеног 2013. године, али да у Републици Српској ти резултати нису признати. Наиме, одлуком Народне скупштине Републике Српскд, методологија која је кориштена за обраду података пописа није прихваћена због неслагања о начину третирања резидентних становника.
Резултат такве одлуке огледа се у чињеници да се подаци о броју становника које у својим извјештајима користи Републички завод за статистику РС разликују од оних који су објављени у извјештају Агенције за статистику у БиХ. Наиме, број становника Републике Српске који се примјењује у РС мањи је за 58.081 особу.
С друге стране, Федерални завод за статистику прихватио је резултате пописа за тај ентитет и користи их у својим извјештајима.
Нису све државе са подручја бивше Југославије организовале попис становништва 2021. Попис још увијек није одржан у Србији и Црној Гори. Од држава које јесу пописале своје становништво, само је Словенија забилежила раст популације и то од 0,6%. Са друге стране број становника у Хрватској смањио се за 390 хиљада, односно 9,5%. Македонија је 2021. организовала попис након 19 година. За то вријеме изгубили су 190 хиљада становника, од 9,2% од укупне популације из 2002. године.
Босна и Херцеговина, формално, још увијек не касни с пописом становништва. Међутим, поредећи динамику доношења законских рјешења за попис 2013. године с чињеницом да законска рјешења за предстојећи попис још увијек нису упућена у парламентарну процедуру, прогнозе да ће се попис заиста одржати наредне године нису баш добре. Једна је ствар сигурна, кад год да се деси, попис ће показати значајно смањење броја становника у БиХ, само се још увијек чекају тачне бројке.
Извор: Истиномјер