У БиХ нема ко да ради: Шестоспратницу зидала само 3 зидара
Тржиште рада у нашој земљи већ деценијама је преплављено непотребним занимањима, стручњака готово да и немамо, а школовати се за занатлију, свима је испод части.
Постало је модерно бити социолог, психолог, педагог, дизајнер ентеријера, да не спомињемо економисте и правнике, који су већ традиционално најчешће завршавани факултети на нашим просторима. И тако на крају године улагања у образовање за многе буду неповратно изгубљене, јер никада не добију прилику радити у струци. Још већи је проблем што ни држава не чини много како би коначно образовање и едукацију почела усмјеравати према потребама тржишта како то раде земље на западу, попут Њемачке, Аустрије, Белгије…
Да квалификованих радника недостаје рећи ће сваки послодавац. Позната је изјава извођача радова из Грачанице гдје су модерну стамбено пословну зграду од 6 спратова са укупно 90 станова различитих квадратура зидала само 3 зидара.
На Порталу boljiposao.com такође тврде да за одређеним занимањима већ дужи период постоји учестала потражња, али не и понуда на самом тришту рада, што јасно имплицира да образовање није усклађено са тржиштем рада. Све је евидентнији и још једном проблем – све је мање кадра квалификованог за обављање занатских послова.
„Ми практично већ од краја марта па до данас биљежимо константан пораст потражње који је највидљивији у компанијама које траже стручна занимања у области производње, саобраћаја и грађевинарства.Такође у прошлом мјесецу благо се повећава и потражња у ИТ сектору. Важно је напоменути да је генерално као и прије короне највише недостајало радника у грађевини од керамичара,зидара… Самим тим и у овим кризним временима за економију исплати се уписати стручна звања”, каже Доминик Рашкај маркетинг и ПР Манагер на порталу boljiposao.com.
На питање која су то занимања која доста дуго чекају на запослење, каже да се ти подаци константно мијењају у зависности колико који сектор добије подршку од државе посебно у вријеме корона кризе, али углавном је то ријеч о занимањима као сто су социологија, психологија, педагогија и кинезиологија.
Поред чињенице да се уписивање заната већ годинама избјегава, доадатни проблем за домаћу привреду је и тај што и оно мало квалификоване радне снаге одлази на рад у иностранство.
„Једна Њемачка не може приуштити себи затварање граница за радну снагу, јер и птицама на грани је познато да Њемачка тражи квалитетне раднике а та квалитетна радна снага према нашим подацима с портала boljiposao.com је управо из Босне и Херцеговине. Дакле практички након мјесец дана одлуке да могу само вакцинисани ићи радити у Њемачку већ видимо како је данас та обавеза укинута. И тај тренд одласка наших грађана засигурно ће се наставити што видимо и на случају из Грачанице гдје је очигледан мањак квалификоване радне снаге”, поручује Доминик Рашкај.
Надлежна министарства и заводи сваке године настоје промовисати дефицитарна занимања, али, истичу да се упркос томе млади ипак не размишљају о свом будућем запослењу приликом избора школе или факултета, а поготово не за реалним потребама тржишта и привреде. Разлог је, појашњавају, јер и дјеца и њихови родитељи вјерују да ће примјера ради, након завршене гимназије имати велики избор могућности приликом уписа на факултет, док је медицинска школа популарна због могућности проналаска посла у иностранству.
На питање зашто код нас није усклађен систем образовања и тржишта рада, било је немогуће добити одговор.
И Нерминка Мујкић, професорица грађевинске групе предмета у ЈУ Мјешовита средња школа Грачаница има утисак да је задњих година свијест родитеља на том нивоу да дјецу уписују за занимања или звања по љепоти назива и неразмишљајући да младих људи са таквим занимањима има неколико хиљада на бироу.
Тако иако ова школа нуди јако пуно занимања од техничких до стручних звања, задњих пар година примјећује се пад броја уписа у стручне школе. Додатни проблем је, наглашава, и све мањи број ученика у школама, због одласка комплетних породица у иностранство.
“Годинама су тражена стручна звања попут зидара, керамичара, армирача, заваривача, бравара, инсталатера, металостругара, оператера ЦНЦ машина, али их упркос томе дјеца све мање и мање уписују. Дјеца уписују занимања која добро звуче не размишљајући хоће ли касније наћи добро плаћен посао, тако да се сваке године производи кадар које тржиште не може апсорбовати, док с друге стране имамо дефицитарна занимања која нуде пуно више могућности”, истиче Мујкићева.
Рјешење за које вјерује да би поправило стање уписа у стручна звања види у стипендирању ученика од стране фирми која таква занимања требају: „Стипендија и радно мјесто послије завршене школе били би јак мотив за већу заинтереесованост за стручна звања и упис у стручне школе”.
Када се све сагледа и анализира, једно је сигурно – млади, али и њихови родитељи, би прије уписа у средњу школу, а посебно прије уписа на факултет, требали добро промислити и повести рачуна о потребама тржишта. Диплома не би требало да буде терет и разлог редовног јављања на биро. Она би требала омогућити запослење.
Извор: Бука