Управа НП „Сутјеска” планира покретање пилане

У Владу Републике Српске недавно је стигао приједлог из Националног парка Сутјеска. Наиме, управа предузећа тражи да им Влада као оснивач одобри допуну дјелатности како би се могли бавити производњом резане грађе и покренути пилану.

По оцјени љубитеља и заштитника природе то је нечувено, јер би како сматрају, управа требала да се свим снагама бори управо против таквих идеја.

Са друге стране у „Сутјесци” сматрају како је то добра пословна прилика.

Они су 11. марта ове године упутили захтјев Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске којим траже да у списак дјелатности додају и шифру 16.10 – тестерисање и блањање дрвета (производња резане грађе) и импрегнација дрвета.

Након тога, свој захтјев су допунили и тражили дозволу за производњу грађевинске столарије и елемената.

Министарство је затражило мишљење Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа, које је ову иницијативу одмах одбацило.

„Завод сматра да је обављање дјелатности из области примарне прераде дрвета од стране Јавне установе Национални парк „Сутјеска“ у супротности са основним циљевима одрживог управљања националним парком. Законом су јасно прописани послови које обавља Јавна установа која управља националним парком, те је истим прописано да је на подручју националног парка забрањено обављати дјелатности које угрожавају његова обиљежја”, навели су они у свом мишљењу.

Ни ресорно министарство се није пуно двоумило.

„Министарство је размотрило достављена мишљења, те је уобзирило и одредбе члана 11. Закона о националним парковима којима је прописано да је на подручју националног парка забрањено обављати дјелатности којима се угрожавају обиљежја националног парка”, навели су они.

Иначе министарство је према Влади Републике Српске спремило приједлог о промјени одлуке организовања Националног парка, који ће из јавног предузећа промјенити облик и пословати као јавна установа.

У њему је одобрена само санитарна сјеча, односно сјеча стабала која су изваљена у невремену.

Такође, међу новим дјелатностима којима ће се установа моћи бавити је гајење житарица и махунарки, поврћа, бобичастог, орашастог и осталог воћа.

Директор парка, Александар Ковач у разговору за CAPITAL тврди како их интересује искључиво санитарна сјеча.

Пилана би, правда се, била ван круга заштићеног подручја.

„На њој би се обрађивали трупци из санитарне сјече, а то је ресурс од око 5.000 кубика на годишњем нивоу. Даска би се користила за обнову и одржавање наших ресурса”, појашњава он.

Према његовим ријечима стабла из санитарне сјече су се до сада продавала испод сваке цијене.

„Не желимо да више продајемо дрво испод сваке цијене, да се други уграђују, а да ми испаднемо глупи и идиоти”, закључио је он.

У Центру за животну средину сматрају како је овај захтјев неприхватљив.

„Сматрамо да је неприхватљиво да уопште Јавна Установа чија је основна одговорност очување природних и културних богатстава НП и одрживо управљање тим простором тражи дјелатности које су у директном сукобу са Законом о националним парковима. У закону се јасно наводи да је забрањено било који начин уништавати и угрожавати обиљежја националног парка”, поручују они.

Пријетњу виде и у осталим дјелатностима које су одобрене, а које су везане за пољопривредну производњу.

Наиме, како напомињу, Закон о националним парковима забрањује унос аутохтоних (унесених/незавичајних) врста биљака, животиња и гљива, као и градњу објеката или извођење других радова којима се загађује земљиште и ваздух, погоршава квалитет вода, мијења њихова количина, просторни и временски распоред.

„Пољопривредна производња једна је од највећих загађивача животне средине, због чега сматрамо да је овај тип дјелатности у директном конфилкту са законом и не припада у оквире националног парка. Пошто се пољопривреда и сточарство као праксе већ користе од стране локалног становништва, од којих је одређеном броју људи то и основни приход, нагласак би требао да буде на подршци и промоцији локалног становништа које се бави традиционалном пољопривредом, а не стварањем додатне конкуренције која уз то нарушава основна обиљежја Националног парка и крши закон”, закључили су они.

Извор: CAPITAL