Сјећање на жртве логора у Јасеновцу

На данашњи дан 1945. године око 600 преживјелих затвореника у злогласном усташком логору Јасеновац, у нацистичкој Независној Држави Хрватској, покушало је у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе.

Њих 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживјело њих 91.
Преостала 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју убијено је и спаљено заједно с логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дијела логора у самом мјесту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је преживело.

У тој највећој “фабрици смрти” на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог светског рата. 

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог времена Макс Лубурић, који је био и први командант логора. Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

Јасеновац је био стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, а био је злогласан по варварским методама убијања и великом броју жртава.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије “Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности” наводи да је: “Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица”.

У процесу “прочишћења хрватске нације”, српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.
Логорска архива је два пута уништавана – почетком 1943. и априла 1945. године.
Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000.
Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједнчко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.
Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око “500.000 православаца”, генерал Херман Нојбахер помиње “више од 750.000” убијених, Ернст Фик – 600.000…