Сутра се бира нови поглавар СПЦ

Изборни сабор Српске православне цркве на коме би требало да се изабере нови патријарх почеће сутра, а према Уставу СПЦ, од 47 активних и умировљених владика, који ће гласати, њих 31 испуњава услов да заузме мјесто поглавара, јер имају више од пет година епархијске службе.

Иако ће имати право гласа, њих 12, од којих су тројица из Православне охридске архиепискпије, не испуњавају ово начело и неће моћи да буду у избору за мјесто 46. поглавара СПЦ.

Треба да се зна да ће у избору патријарха, поред 43 епископа и митрополита који су активни, учествовати и они који су имировљени, па ће тако у крипти Храма Светог Саве, гдје ће се одржати Сабор, право гласа имати укупно 47 црквених великодостојника. Да би одлуке биле валидне на Изборном сабору морају да учествују двије трећине чланова. Иако је мјесто избора новог патријарха СПЦ промјењено, односно неће бити у патријаршијској сали, начин устоличења је остао исти јер ће се нови поглавар трећи пут добити апостолским жребом. Први у духу те апостолске традиције 1990. година изабран је тадашњи епископ рашко-призренски Павле, а 2010. и његов насљедник Иринеј. Овај изборни систем подразумјева да поред гласова владика, један од тројице кандидата који добије натполовичну већину Сабора треба да има и срећу, јер коверат са његовим именом са Јеванђеља мора да извуче изабрани монах. Према сазнањима, то ће на овом сабору бити отац Матеј из манастира Сисојевац.

„Ријеч је о једном од најугледијих монаха СПЦ. Он ће бити задужен да, по традицији, између три коверте кандидата са највише гласова извуче име новог патријарха. Отац Матеј се сматра једним од највећих духовника у Спрској цркви и истинским Божијим човјеком, који је цијели свој живот предао Јеванђељу и зато је њему у руке и предат избор новог поглавара”, кажу у СПЦ.

Али, прије него што до тога дође, морају да се испоштују бројне процедуре.

На почетку Сабора епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најбољег. Избор патријархза се спроводи тако што се током првог круга гласања учесници Сабора изјашњавају о три епископска кандидата, трајним гласањем. Уколико се после првог круга појави име с натполовичном већином гласова, онда се у другом кругу гласања владике опредјељују за остала два кандидата.

Натполовичном већином мора да буде изабрано име другог кандидата. Након тога се улази у завршницу, односно и трећи владика мора да добије 24 гласа како би ушао у трку за патријаршијски трон. Кругови гласања се могу и понављати, све до момента док се не добију имена три обавезна кандидата.

После молитве призива Светог духа монах Матеј ће извући једну од коверата, коју предаје председавајућем Сабора. Архијереј који је до тог тренутка водио Сабор је управо онај који добија част и обавезу да саопшти осталим епископима име новог патријарха. Он отвара и друге двије коверте како би се сви учесници Сабора увјерили да су избори били регуларни. Након тога се проглашава избор новог поглавара СПЦ.

Митрополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом каже да ће се и устоличење 46. патријарха обавити у Пећкој патријаршији.

„Устоличење ће усљедити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када – можда у септембру, октобру”, наводи митрополит.

Треба да се зна да се пракса избора поглавара путем апостолског жријеба у овом тренутку не примјењује нигдје у православном свијету. Ни у СПЦ није била присутна све до 1990. године, када је први у духу те апостолске традиције изабран патријарх Павле, замјенивши на трону обољелог поглавара Германа, у чијем је мандату и дефинисан овај систем.

Мада је ријетка, та пракса је легитимна и проистиче из новозавјетног избора апостола Матеја, који је жријебом изабран после Јудиног издајства и зато је и уведена у Устав СПЦ. То се десило маја 1967. године на редовном засједању сабора, када је умјесто гласања уведен апостолски жријеб. Претпоставке су да је то тада урађено како би се онемогућио утицај политике на избор вјерског поглавара, која је била доминантна у ауторитарном друштву какво је било југословенско вријеме комунизма.

Ипак, и након пада комунизма, жријеб је задржан па је и 2010. године тако изабран и патријарх Иринеј, чије је име са још двојицом владника било у затвореној коверти, положеној на Јеванђељу. 

Додуше, Сабор је принцип апостолског жријеба 2000. године промјенио и одлучио да се поглавар опет бира гласањем, међутим, пет година касније, та одлука је повучена. Мотиви тог повлачења били су у томе што се и тада сматрало да је утицај политике на дешавања у Цркви и даље присутан.

Иначе, поред СПЦ, у 20. вијеку је још само Руска православна црква 1918. изабрала апостолским жријебом за свог патријарха епископа Тихона Белвина.

Извор: РТС/Курир