Стећци у Шадићима су оштећени, али ће бити спроведена заштитна археолошка истраживања

Прије мјесец дана, а приликом изградње магистралног пута Фоча-Требиње, девастирана је некропола стећака у Шадићима код Фоче.

Након дојаве мјештана да су стећци уништени, односно оштећени, одреаговала је надлежна институција Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Контактирали смо Завод и поставили им неколико питања како би сазнали шта су затекли на терену и какви су будући планови.

Јавио нам се са одговорима представник Завода Борис Радић, виши стручни сарадник за културно-историјско насљеђе-археолог.

1. Након што сте изашли на терен, у каквом сте стању затекли некрополу?
Некропола је оштећена при припремним радовима на траси будућег магистралног пута. При површинским радовима на чишћењу вегетације су неки стећци помјерени са својих положаја, неких 15 примјерака. Ниједан гроб испод стећака није оштећен, јер су у бити радови тек почели, односно били су површински.

Сама некропола је била зарасла у шибље и није била видљива. Многи стећци су давно утонули у земљу и то их је спасило помјерања јер су машине прешле преко.

2. Да ли је заиста ријеч о некрополи са 200 стећака. Који је назив некрополе?
Некропола је забиљежена под називом Каурско гробље. Мада се може у литератури прочитати да има 200 стећака, број је нешто мањи. Разлог томе је што су подаци са почетка 20. вијека, па су аутори преписивали податке једни од других, без изласка на терен и провјере података.

Некрополу стећака је први пут девастирала траса пруге из 30-их година 20. вијека, када је њена сјеверна страна, до ријеке Сутјеске, уклоњена без археолошких ископавања.

3. Да ли су из Путева РС имали дозволу да раде на овој локацији, будући да је ријеч о некрополи стећака? Претпостављам да је забележена као културно добро у Националним споменицима Републике Српске?
Путеви су имали дозволу да раде на овој траси, будући да сама некропола није била прецизно забиљежена. У постојећим подацима је био податак да је некропола уз само муслиманско гробље, које је рецентно. Податак није тачан, што је сада установљено изласком на терен.

Наиме, у обухвату трасе су 4 рецентна муслиманска гробља и турбе, али ни једно није тик уз стећке. Извођач радова се трудио да траса пута избјегне та гробља, самим тим и некрополу. Некропола лежи поред старог караванског пута из средњег вијека. У овом крају га зову Дубровачки пут.

4. Какви су даљи планови? Да ли ће се бити заштитних археолошких истраживања? И ко ће их спровести?
За сада смо са извођачем радова и инвеститором договорили измјену трасе пута и моста који је требао бити саграђен на самом источном крају некрополе. Заштитна ископавања ће бити проведена кад поново почну радови који су за сада обустављени у договору са Заводом. Ископавања ће највјероватније радити музеј који је задужен за овај регион, у овом случају Музеј Херцеговине из Требиња.

Уколико археолози овог музеја буду спријечени да учествују, Завод ће се обратити другој установи заштите. Сам Завод не може по закону да врши ископавања и обавља стручни надзор на ископавањима.

5. Да ли ће из Путева РС да одговарају за ово и да ли они, као инвеститори, финансирају заштитна истраживања?
Инвеститор и извођач радова ће финансирати заштитна ископавања и радове на некрополи. Инвеститор и извођач радова нису исти субјект, али су пристали да финансирају санацију постојећег стања. Не схватам на шта друго би се односило Ваше питање да ли ће Путеви РС да одговарају? Завод је извјестио Инспекторат РС и инспекција је обуставила радове, али ни Завод ни инспекција нису установили да је гробље потпуно уништено о чему су сензационалистички извјестили поједини медији. При томе је створен један наратив као да је некоме било у циљу да уништи некрополу, што нема везе са стварношћу.

Извор: Све о археологији