Српски патријарх Порфирије поручио: Да свакога дана будемо бољи

– Патријарх српски Порфирије поручио је на васкршњој литургији, у Храму Светог Саве на Врачару, да сви треба да васкрснемо изнутра као појединци, али и као народ и свакога дана будемо бољи и имамо међусобно разумијевање.

Патријарх Порфирије се на крају празничне архијерејске литургије кратко обратио вјерницима и честитао им Васкрс.

“Нека је срећан и благословен, браћо и сестре, данашњи дан и празник –  да смо сви благословени, благословом васкрслог Христа. И његовим благословом да васкрснемо и ми изнутра, да увијек заједно будемо његови. Да васкрснувши у њему, васкрснемо и као појединци, али и као народ. Свакога дана, да будемо бољи од себе. Живјели, нека Бог да добро здравље, љубав и међусобно разумијевање – Христос васкрсе”, поручио је патријарх Порфирије.

Православни хришћански вјерници данас славе Васкрсење Исуса Христа, најзначајнији хришћански празник.

Васкрс симболизује побједу живота над смрћу и после дана жалости поново су се огласила црквена звона у знак радости.

Исус Христос је, према јеванђељима и вјеровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недјељу је васкрсао из мртвих и тако побиједио смрт и свим људима даровао вјечни живот.

На почетку васкршње литургије отпјеван је васкршњи тропар ”Христос васкрсе из мртвих” (Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова).

Патријарх Порфирије служио је васкршњу литургију уз саслуживање београдских свештеника, а прије литургије је била литија и служено је Пасхално јутрење.

Такође, васкрсење значи и почетак новог духовног живота и побједу над гријехом.

У Србији је обичај да славље почне одмах после јутарње службе, а тада се вјерници поздрављају ријечима Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе или Христос Воскресе-Ваистину Воскресе.

Ускршњим слављем за вјернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.

Васкрс или хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове побједе над смрћу и чини суштину  хришћанског учења.

Назива се и Пасха, по угледу на старозавјетни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства, јер означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вјечни небески живот.

За православне најраније Васкрс може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана је увјек између 22. марта и 25. априла. 

Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара, а и цркве које иначе користе нови календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији која нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.

Васкрс се увијек прославља у првој недјељи пуног мјесеца после прољећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве. 

Поред вјерника СПЦ, овај празник прослављају данас и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.

За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је прије више од два миленијума измијенио историју човјечанства.

Сва вјера и проповјед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, потиче из васкрсења као најважнијег Христовог дјела.

“У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом – Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је побједа над гријехом у нама”.

Према предању, у суботу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тијело и да ће тако народ повјеровати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.

У недјељу је, према вјеровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако побиједио смрт и свим људима даровао вјечни живот.

Хришћани вјерују да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, као и да се касније указао и својим ученицима.

Вјерници СПЦ, Васкрс обиљежавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обиљежени и Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер се на тај велики дан, према предању, испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља.

Цијела недјеља по Васкрсу назива се Свјетла недјеља, а црквене пјесме које се тада пјевају пуне су радости и весеља и пјевају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недјеље.

Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, “чуваркућом”, односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса.

Према вјеровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.