„Расути бисери“: Роман о пријатељству и судбини једне генерације расуте по цијелом свијету

Пета књига аутора Бранимира Бата Радовића из Фоче, роман „Расути бисери“ представљена је читалачкој публици у фочанском Центру за културу и информисање. Ријеч је наставку Радовићевог романа „Траг“, који се може читати као засебна књига.

Смјештен у периоду посљедње двије деценије двадесетог вијека, роман „Расути бисери“ говори о пријатељствима прекинутим усљед различитих околности, те важности њиховог очувања.

Преплићући приче из младости и сјећања на пријатеље из студентских дана са каснијим догађањима, аутор свједочи о различитим животним искушењима своје генерације. Проткано емоцијама, свако од поглавља казује о неком засебном догађају или ситуацији у којој су се нашли Радовићеви пријатељи, главни јунаци романа.

Причама о пријатељству и судбини човјека у немирном свијету, Радовић је са много драматичних и потресних свједочења уронио у свијет емоција, унутрашњих стања и психолошких расположења својих јунака, истиче рецензент Горан Максимовић.

-Бато Радовић обликује судбину једне изгубљене генерације, која је започела живот у једном амбијенту, а касније је тај амбијент нестао. Дошла је борба за сналажење у новом свијету. Неки су се успјешно снашли и адаптирали, неки су потпуно остали изгубљени. Овај роман је једно велико свједочење о свима нама и времену у коме живимо-рекао је Максимовић.

Иако представља наставак романа „Траг“, радња у „Расутим бисерима“ одвија се у различитој средини и са другим ликовима, па за разумијевање суштине публици није потребно читање претходног романа, наглашава аутор.

-Имао сам велику жељу ову тему да обрадим, а мотив за писање романа су ми и ликови и догађаји о којима сам писао. У стваралаштву се придржавам мотива које сам доживио и догађаја кроз које сам прошао и о којима сам свједочио. Суштина романа је у одговору на питање зашто су моји пријатељи „расути бисери“. У Београду се срећем са бројним пријатељима које сам упознао за вријеме студијских дана у Сарајеву и онда евоцирамо успомене, трагамо за осталима-рекао је Радовић.

Управо пријатељима из студентских дана Радовић је и посветио своју пету књигу. Једна од њих је рођена Задранка Данијела Радошевић, коју су животне околности након распада Југославије одвеле у Вршац.

-Бату сам захвална што је све лијепе тренутке из наљепшег периода отргао од заборава. Што ме је удостојио описивања у својој књизи и што је трајно овјерио наше пријатељство и период живота са којима се данашња младост можда не би могла похвалити. Свака младост је лијепа у своје вријеме, од ње ништа љепше нема, па нека свако живи своју-рекла је Радошевићева.

Издавач Радовићевог петог књижевног остварења је Центар за културу и информисање Фоча. Директор Центра Славица Филиповић каже да је роман писан тако да сви могу у њему да се пронађу, да траже прошлост и вријеме у којем су сви били задовољни и срећни.

-Управо у једном дијелу романа аутор се пита гдје су они раздрагани, весели дани и гдје су они људи који су некад били срећни.  Надам се да ће овај роман доћи до читалаца, јер је квалитетан и вриједан. То нам даје подстрек да Центар за културу и информисање и даље подржава овакве ствари -рекла је Филиповићева.

Бранимир Радовић до сада је објавио поему „Зоран“, збирку пјесама „Игле“ и збирку сонета „Она“, те романе „Траг“ и „Расути бисери“.

Извор: РФ