Радовић: Малинарство захтијева велики труд и стрпљење, награда кад тад мора доћи

У протеклих неколико година, доста фочанских малинара повадило је засаде због ниских откупних цијена. И Радовић је то помишљао, али је ипак послушао савјете искуснијих произвођача да, како су наишле лоше, морају доћи и боље године за малину.

Фочански малинари, они ријетки који нису почупали засаде, након неколико година пословања на граници рентабилности и испод те границе, прошле године коначно су дочекали добру откупну цијену, а очекивања су да ће ове године “црвено злато” постићи још бољу цијену.

Четрдесетседмогодишњи Његослав Радовић из Брода на Дрини, чији се малињак од четири дунума налази у десетак километара удаљеном селу Белени, седам година бави се узгојем органске малине, која је у просјеку, наводи он, за марку и по, па и до двије, скупља од неорганске.

Прошле године, са општинским, републичким и другим подстицајима, своју органску малину је наплатио за близу девет марака по килограму, само што су приноси подбацили због екстремно врућег љета.

Ове године, очекује доста бољи род, а све су прилике да ће и цијена бити већа.

Радовић прича да је прије седам година одлучио да подигне засад малина и све је самостално финансирао, јер каже да није вјеровао у квалитет садница које су се добијале донацијама, што се, како истиче, показало сасвим исправно.

У почетку је све радио без помоћи и савјета агронома, већ само примјењујући знања која је налазио на интернету, и имао је, каже, солидне приносе, да би се потом укључио у програм органске производње фочанске фирме “Болетус”, која му је обезбиједила стручну подршку, што је, како истиче, препородило његову малину.

“Они су ми почели давати савјете како треба малину узгајати, шта све треба примјењивати у органској производњи да би малина била добра, а истовремено да се не угрози та органска производња. Како сам почео примјењивати препарате које су ми препоручили, малина се препородила”, каже Радовић.

Присјећа се да је у првој родној години његовог малињака цијена малине била 1,70 КМ, што није могло да покрије основне трошкове, након чега су многи произвођачи у Фочи уништили своје малињаке.

Он наводи да је након експанзије подизања малињака, када су се у Фочи многи одлучили за ову производњу, брзо дошло велико разочарање.

Према његовој процјени, више од половине засада на подручју општине Фоча, можда чак и 70 одсто, је уништено због ниских цијена.

“И ја сам тада размишљао да ли да уништим, међутим, уложио сам много труда у малињак и било ми је жао да га се одрекнем, тако да сам наставио да улажем и радим, рачунајући да ће доћи боље вријеме, што се испоставило сасвим исправним, јер малина излази на веома добру цијену и могу се остварити веома добри приходи.  У то вријеме сам се савјетовао са малинарима који се тиме баве више од 30 година, и они су ми рекли да наиђе тај период од неколико година које су лоше, а исто тако наиђе период добрих година, тако да се исплати”, оцјењује Радовић.

Са четири дунума под малинама, колико он има, уколико се примјењује овај вид узгоја, и просјечним приносима од 1.200 до 1.300 килограма по дунуму, једна четврочлана породица, сматра Радовић, може веома солидно да живи.

Органска производња подразумијева строгу забрану пестицида, док су дозвољени препарати на органској бази, који немају каренцу и ријеч је углавном о прихрани преко листа ђубривима која се добијају прерадом стајњака.

Веома је важан избор стајњака, а Радовић сваког прољећа нахрани малињак са 20 до 30 тона овчијег ђубрива.

“Уз препоруку агронома, од ове године овчије ђубриво растапам у кацама и тиме заљевам саднице. То је такозвана осока, која има изузетан ефекат у производњи малине”, наводи Радовић.

Он напомиње да је малина веома захтјевна биљка.

“То је живо биће, исто као човјек коме мораш посветити пажњу, тако исто мораш посветити пажњу малини. Што већа пажња, већи су и приноси”, једноставан је Радовићев рецепт за успјешну производњу.

Одабир ластара, њихово везивање и одстрањивање вишка, ђубрење, заоравање стајњака, фрезање, окопавање и то два пута годишње, заламање младих ластара и наравно берба, послови су који захтијевају присуство у малињаку од марта до октобра.

У породици Радовић сви чланови су ангажовани на овим пословима, па Његослав има велику подршку од супруге Љиљане, мајке Стоје и синова Бојана и Немање, а при обимнијим радовима ангажују и сезонске раднике.

Од малинара се неријетко може чути да им је проблем да нађу радну снагу, док код Радовића то није случај.

Прошле године цијена бербе у његовом малињаку била је марку по килограму, а ове године је, пошто је, објашњава он, све поскупјело, повећао на 1,50 КМ, уз обезбијеђену храну и превоз.

“Немам проблем са радном снагом, сваке године имам исту екипу, исте жене које беру и ево и ове године сам их прозвао телефоном, ниједна није одсутала, свака хоће да бере. Радну снагу треба платити, свачији рад треба цијенити, треба наградити. Ја ове године плаћам бербу по килограму 1,50 КМ, што мислим да је коректна цијена и свака жена која буде брала код мене, а бере се од пет ујутро до два послијеподне, дневно може зарадити од 50 до 70 марака, па чак и више”, каже Радовић.

Овај вриједни малинар као полицајац ради у Полицијској управи Фоча, а када дође берба малине обавезно узима годишњи одмор и каже да у малињак први улази, а задњи излази.

Прошле године принос је преполовљен због велике суше. Ове године малињак је тренутно у одличном стању и требало би да се врати на нормалан принос, а берба ће почети за који дан.

Радовић је кооперант предузећа “Болетус”, са којим, истиче, има одличну сарадњу, па му је омогућено да током године узме на вересију све потребне препарате за производњу, а рачуни се равнају приликом наплате малине.

“Дакле, чекају нас све то вријеме за новац, а чак чекају и када буде најбоља цијена малине, они нас позову и понуде нам ту најбољу цијену. Мислим да су једни од ријетких у овим крајевима, који тако раде, презадовољан сам сарадњом са “Болетусом” и власником Миром Врећом. Колика ће цијена ове године бити, не знам тачно, али надамо се доброј цијени и мислим да ће нам фирма “Болестус” омогућити најбољу могућу цијену на тржишту”, рекао је Радовић.

Са свим подстицајима, обична малина се прошле године плаћала око седам марака, а органска близу девет, наводи  Радовић и додаје да очекује да ће ове године, имајући у виду стање на свјетском тржишту и општа поскупљења, укупна цијена бити већа од десет марака.

Он је поручио да је и поред свих недаћа и неизвјесности са цијеном, исплативо гајити малину и да је најважније бити упоран.

Свима који имају услове за ову производњу савјетовао је да подигну малињак и да ће временом, уз доста рада и труда, а поготово стрпљења, доћи и заслужена награда.

Радовић је прије рата живио у Сарајеву, а након рата населио се у предграђу Фоче и каже да се није покајао и да би, поново да живи, исто урадио.

“Волим да радим, не могу да будем беспослен и овај рад ми се баш добро исплатио. Научио сам и дјецу да раде, сви у кући радимо”, рекао је Радовић.

Извор: РФ