Пјешчане пирамиде незаобилазне све већем броју туриста

Уз Национални парк „Сутјеску“ и ријеку Тару, Фоча је све више препознатљива и по пјешчаним пирамидама, које су од ове године приступачније захваљујући асфалтирању дионице пута од Миљевине до овог природног феномена.

Туристичка сезона у Фочи је на измаку, али туристи не престају да долазе и користе сваки сунчан дан Михољског љета да би посјетили неку од бројних природних љепота ове општине.

Пјешчане пирамиде- жуто црвенкасто чудо природе, угнијездиле су се на десетак километара од Фоче, на старом путу према Миљевини и Сарајеву, у рејону села Даничићи.

Остврце “Дивљег запада” усред шуме природни је филмски студио, па не чуди да су овдје снимани дијелови њемачког вестерна Винету и домаћег филма Капетан Леши.

Туристима који посјећују општину Фоча, пјешчане пирамиде постале су незаобилазна дестинација. Туристички дух и знатижеља довели су до пирамида  и групу од петнаестак туриста из Ужица.

“Фантастично, ово не може да се направи, ово само природа може да уради”, одушевљена је Ужичанка Маријана Миловановић.

Њен супруг Жељко Миловановић додао је да би било добро да се наново асфалтира и крак пута од Фоче до пирамида, те да им је ово први сусрет са овим чудом природе којем ће се, како је навео, враћати када год буду посјећивали ове крајеве.

За разлику од нешто лошијег пута којим се пирамидама прилази из правца Фоче, из Миљевине се до овог мјеста стиже новим асфалтом, који је ове године урадила општина Фоча, а што је допринијело већој посјети.

Мјештанин Митар Ћускић одрастао је поред пирамида.

Као дјечак, док је чувајући овце страховао да не упадну у провалију, није могао ни сањати да ће једног дана ово постати атракција коју обилазе туристи из свих крајева свијета.

Он свједочи да је асфалтирање дионице од Миљевине готово удвостручило број туриста.

“Док пут није био асфалтиран, сваке године је сигурно било до пет хиљада туриста и по онаквом путу, долазили су и аутобусима, па плаћали из Миљевине неког да их довезе. Међутим, како је асфалтиран пут, ове године сигуран сам да је било између седам и десет хиљада људи, јер овдје се дешавају и вјенчања, па групе снимају спотове, пирамиде свакога привуку”, наводи Ћускић.

Директор Туристичке организације Фоча Споменка Попадић истиче да туристи  који посјете подручје Миљевине имају још доста тога да виде. 

“Овај природни и геоморфолошки феномен привлачи бројне туристе из свих дијелова свијета, али у самој близини пирамида је и споменик природе пећина Ледењача,  а такође, бициклистичком сиганлизацијом туристи могу да посјете и водопад Отеша“, наводи Попадићева.

Пјешчане пирамиде настале су прије више од 200 година.

За разлику од науке која каже да се то десило постепеном ерозијом, мјештани сматрају да су се формирале при некој већој временској непогоди, када је вода сплакала површински слој, па су из земље изронили шиљци.

Како год, усљед сталне ерозије тла, оне и даље расту и мијењају облик. Осим на овој локацији, која је одмах поред пута, па је најпосјећенија, у кругу пречника од 300 до 500 метара постоји више оваквих кратера, гдје су пирамиде још веће. Зато би их, сматрају мјештани, требало повезати и објединити у туристичкој понуди, те санирати и оштећену дионицу пута од пирамида према Фочи.

У излет обиласцима, пирамиде најчешће посјећују туристи који долазе на Тару или у Национални парк „Сутјеска“, али има и оних, наводе мјештани, који и у оваквим условима кампују и остају по неколико дана.

“Овим пирамидама треба довести воду и струју, освијетлити их. Проблем је што је приватно земљиште, када би се ријешили имовински односи, да се направи неки мањи објекат гдје би мјештани могли да пласирају своје прозводе, то би било од велике користе за овај крај. Поготово кад би повезали ове пирамиде, то би врвило, било би народа као горе на Тари на рафтингу”, каже Ћускић.

Сулејман Хањалић родом је из Даничића, а већ 40 година живи у Дубровнику, гдје се бави туризмом.  

Кад год дође у завичај, обавезно обиђе пирамиде, за које каже да су огроман туристички потенцијал, који ријетко ко у свијету има.

Потребно је, сматра, стално радити на реклами и инфраструктури.

“Да људи знају да имају овакву љепоту. Ово је неистражен дио туризма, а од туризма је велики потенцијал и велика зарада, само ми то не знамо узети, то нам је на длану”, каже Хањалић.

Он се одушевио када је видио да је асфалтиран пут из правца Миљевине.

Чим се овако асфалтирају путеви, туристи ће радо доћи, само им треба дати праве информације, када укуцају навигацију да их одведе тачно овдје да виде ову дивоту”, истиче мјештанин Даничића са адресом у Дубровнику.

И у Туристичкој организацији су свјесни да би добри путеви били најбољи замајац развоју туризма у Фочи.

“Сигурно да је та дионица пута, која је урађена од Миљевине до пјешчаних пирамида, допринијела, што потврђују и мјештани, да је ове године већи број туриста посјетио пирамиде. Надамо се да ће наша локална заједница, али свакако и надлежне републичке институције посветити више пажње нашој инфраструктури и путевима који су заиста веома лоши у нашој општини”, каже Попадићева.

Овогодишња туристичка сезона била је је једна од најбољих у послератном периоду, наводе из Туристичке организације.

Туристи из цијелог свијета уживали су у сплаварењу Таром и обиласцима бисера Националног парка Сутјеска, а на Тари је одржано и Свјетско првенство у рафтингу. Туристичка орагнизација имала је ове године велики број активности, којима је промовисала фочанске љепоте, а ових дана организоваће и фото-колонију у којој ће учествовати фотографи из БиХ и Србије.

“Концепт је сљедећи- фотографима који буду боравили у нашој општини биће омогућена посјета свим природним љепотама и атракцијама наше општине. С обзиром да је пејзаж у овом јесењем периоду најљепши, ми ћемо те фотографије да искористимо и да организујемо фото изложбу, али и за наше нове брошуре”, рекла је Попадићева.

Влада Републике Српске ове године је прогласила Парк природе “Тара”, па ће повезивање саме ријеке Таре и рафтинг кампова са живописним платоом највећег кањона у Европи, надају се у Туристичкој организацији, додатно обогатити туристичку понуду Фоче.

Извор: Радио Фоча