Преминуо владика Атанасије
У требињској болници преминуло је умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.
Звона са требињског Саборног храма обавијестила су грађане да је владика уснуо у Господу нешто прије 19 часова, преноси портал Требињеливе.
Он је био позитиван на коронавирус, и то је највероватније узрок његове смрти.
Атанасије по рођењу Зоран Јевтић, био је умировљени епископ захумско-херцеговачки Српске православне цркве и православни теолог.
Рођен је 8. 1. 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958. године, замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна 1963. године, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска) а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија Апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“.
У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода.
Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета 1980. — 1981. и 1990-1991. године. Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова.
Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.
Био је пријатељ и школски друг блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Извор: Требињеливе/БН