Прва јавна кухиња за бебе отворена у Братунцу: Због неимаштине бебе принуђене да пију брашно са водом и чај умјесто млијека

Тешко је изабрати најочигледнији показатељ стања у којем се налази друштво у БиХ. Много их је, али, сложиће се многи, најстрашније је бити гладан. Доћи у ситуацију да чекаш пред вратима јавне кухиње, иза којих те чека вјероватно једини оброк који ћеш имати данас. Тако из дана у дан – скривати поглед и ону пластичну посуду, јер не желиш да неко види твоју муку, и јер те срамота.

А да је сиромаштво у нашој земљи огромно и сваким даном све веће говори и податак да смо три године након јавне кухиње за дјецу, ових дана добили и прву јавну кухињу за бебе у Братунцу. Тренутно свој оброк овдје свакодневно добије 30 беба, а због тешке ситуације изазване пандемијом коронавирус претпоставља се да ће се овај број до краја године удвостручити.

„Baby јавна кухиња је отворена најприје као резултат нашег петогодишњег пројекта „Идемо на бабине” – свакодневна помоћ социјално угроженим бебама. Ми смо знали да је потреба за свакодневним оброком за бебе велика, али тек када је кухиња пуштена у рад, видјели смо стварну слику сиромаштва у земљи, јер су већ првих дана почели долазити и остали људи који нису корисници кухиње да се пријаве. Окидач за покретање кухиње било је све теже стање беба које затичемо у свакодневним посјетама. Здравље беба је веома лоше, због преурањене употребе крављег млијека или преоптерећивања дигестивног тракта беба који још није спреман варити тешке намирнице, бебе су почеле оболијевати. Затим смо се сусретали са разним алергијама, дерматитисима, тешким анемијама – а све узроковано због неквалитетне исхране. То је био један од основних разлога зашто смо отворили Baby кухињу – да бебе имају здрав и разноврстан оброк сваки дан”, прича Аида Садиковић Мехонић, предсједница Удружења „Обрадуј некога“ у оквиру којег је покренута и прва Baby кухиња у Босни и Херцеговини.

Додаје и да бебе које добијају оброк долазе из породица чији су услови такви да им они не могу осигурати унос свих нутријената који су бебама потребни: „Сусретали смо се са бебама које пију брашно са водом умјесто млијека, са бебама које пију чај јер родитељи немају за млијеко”. Наша саговорница искрено вјерује да ће уз помоћ донатора, али и друштвено одговорних компанија, ускоро моћи проширити капацитете и осигурати оброке за сву угрожену дјецу подручја на којем се налази кухиња.

Алармантно стање је и у Дјечијој јавној кухињи у Лукавцу – дјеце, али и одраслих који траже оброк све је више, а хране нема.

Селма Зукић, предсједница Удружења “Руке пријатељства” које води Дјечију јавну кухињу каже да је ситуација јако тешка чак и алармантна.

„Из дана у дан се повећава број корисника, тренутно има 360 корисника од тога 230 дјеце, док их је на чекању 81. Једноставно немамо хране за нове кориснике, финансирамо се сами, јако нам је тешко. Боримо се, али до када не знамо. Радили смо и дјелили оброке и цијело вријеме короне, али ситуација је, ако то могу тако рећи из дана у дан све тежа, много људи остаје без посла, цијене хране расту”, истиче Зукић.

У јединој јавној кухињи за дјецу у Босни и Херцеговини свакодневно се припремају кувани оброци, а људи могу помоћи у намирницама- брашну, пасуљу, рижи, кромпиру…

Идентична ситуација је и у бањалучком Мозаику пријатељства јер недостају основне намирнице које користе за припрему 700 дневних куваних оброка мркве, црвеног лука, пасуља, купуса, пилећег меса. Како каже оснивач Мозаика, Мирослав Субашић велику потребу имају и за брашном које прослијеђују пекари Златно зрно гдје им за достављену количину брашна испеку хљеб без икакве новчане надокнаде.

„Наш број корисника се повећао из више разлога један од њих је пандемија а други сад још већи тренутна поскупљења горива и основних животних намирница. Нажалост све већи број је и млађих вишечланих породица које због изузетно малих примања су дошли у веома тешку егзистенцијалну животну ситуацију”, истиче Субашић.

О великом броју људи у БиХ који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији због ситуације изазване пандемијом свједоче и у Удружењу Помози.ба. Овдје нам кажу да су у периоду полицијског часа и затварања услужних дјелатности имали вишеструко повећан број захтјева за оброке у својим Ресторанима добре воље у Сарајеву, Травнику и Бихаћу, управо од категорије радно способних људи и породица, које су остале без примања. У једном кратком период, су, истичу, подржали све који су им се обратили и истовремено припремили друге пројекте за ову специфичну категорију, која иначе не користи њихове услуге.

„Ресторани добре воље и кухиње су предвиђене за особе и породице које немају начина да себи кувају оброк, због болести, старости или екстремног сиромаштва. За породице које имају радно способне чланове, реализовали смо повремену подршку у виду пакета са прехрамбеним и хигијенским намирницама. Отварањем услужних дјелатности и нормализацијом мјера и живота, велики број таквих корисника поново је пронашао запослење те више нису у потреби за подршком. Остао је један број специфичних породица, гдје хранитељи не могу радити пуно радно вријеме из многобројних оправданих разлога и за те кориснике је креиран засебан пројекат Мјесечни пакети. У БиХ, у три регије гдје смо најактивнији као што су Сарајево, Крајина и подручје Средњобосанског кантона, од почетка текуће године, евидентирамо око 100 таквих корисничких породица, с тим да број расте до пет породица мјесечно”, прича Салиха Рокша из Удружења Помози.ба.

Нажалост реакције надлежних инстутуција су у потпуности изостале. Ни политичари о овоме не говоре, не посјећују оваква мјеста, не нуде рјешења за ове људе иако њихов број свакодневно расте.