Пожари више не пријете националном парку, али лоша управа и лоша политика да

Најстарији национални парк у Босни и Херцеговини ових је дана био у фокусу интереса јавности због пожара на планини Зеленгори, који је пријетио да се прошири и на једну од посљедњих европских прашума Перућицу. У посљедњи час пожар је заједничким снагама угашен.

Но, сви остали проблеми су остали. Између осталог они на које су недавно указали ревизори.

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске први пут је финансијску ревизију Националног парка „Сутјеска” провела за 2018. годину и извјештај о њој објавила 2019. Уочени су бројни проблеми у пословању, изречена мишљења с резервом и за финансијске извјештаје и за усклађеност пословања са законима и другим прописима, те дато 10 препорука за отклањање уочених недостатака, грешака и незаконитости.

Три године касније ревизори су, провјером, утврдили да је од поменутих 10 препорука у потпуности реализовано тек 3, те је у извјештају објављеном у августу 2022. изречен негативан закључак о провођењу препорука.

У новембру исте године објављен је и извјештај о проведеној ревизији учинка „Заштита и очување природних добара у Републици Српској”, чији су резултати били поражавајући.

Констатовано је, наиме, да се заштићеним природним добрима управља неефикасно и на начин да се у довољној мјери не обезбјеђује очување и унапређивање биолошке, геолошке и пејзажне разноврсности. Ревизори су констатовали прекомјерну сјечу шуме у националним парковима и да се планирање санитарних сјеча није заснивало на стању и количину преломљених, изваљених, обољелих и сувих стабала утврђеном од стране надзорника. 

Анализом извјештаја о пословању и проведеним интервјуима у националним парковима запажено је постојање неконтролисаног сакупљања љековитог, јестивог и ароматичног биља и осталих шумских производа. Ревизори су констатовали и да су присутни криволов, недозвољен излов риба, употреба недозвољене опреме и алата за риболов, недозвољена сјеча шуме и слично.

Посебно треба нагласити да су ревизори тада констатовали да постоји организована противпожарна служба, са основном опремом за гашење почетног пожара, али да управљачи нису опремљени за осматрање и рано уочавање пожара, што, уз непроходност шума за брзи приступ пожаришту, знатно смањује шансу за брзо гашење пожара.

Дакле, понавља се ситуација да ревизори на вријеме упозоре институције и власт на одређене проблеме, али да оне нереагујући, обезвриједе та упозорења, препоруке и сам рад ревизора, узрокујући штету. За коју, у наставку, нико не одговара.

С природним недаћама се некако изборимо, али како се изборити са лошом влашћу и од ње инсталираним управама јавних установа и предузећа.

Наиме, пет година од прве проведене финансијске ревизије, ревизори су поново „ушли” у Национални парк „Сутјеска”, провели ревизију и о њој прије неких мјесец дана објавили извјештај.

Умјесто побољшања, међутим, регистровали су погоршање стања и изрекли негативну оцјену, која је тим озбиљнија што је Главна служба за ревизију јавног сектора у Српској позната као институција која не баш често изриче овакве оцјене (Од досад, у 2024. години, ревидирана 53 субјекта, само њих 5 је са негативном оцјеном за једну од компоненти финансијске ревизије).

Такође, дошло је до драстичног повећања броја датих препорука – умјесто 10 колико их је изречено у финансијској ревизији за 2018., у финансијској ревизији за 2023. дато их је чак 25.

Ревизори су, наравно, детаљно образложили дату негативну оцјену.

Констатовано је тешко кршење Закона о раду и правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Националном парку. Наиме, Уговором о раду седам извршилаца је распоређено на радна мјеста за која не испуњавају потребне услове стручне спреме. Шест извршилаца је распоређено на радна мјеста која не постоје у важећој систематизацији, а седам их је распоређено на радна мјеста на којим су вишак у односу на систематизовани број истих. Даље, уговор о привременим и повременим пословима је закључен са три лица за послове који представљају послове за које се закључују уговори о раду, а уговор о дјелу је закључен са 17 лица за послове које би требали да раде стално запослени у овој установи.

Незаконитости су констатоване и у вези са платама, па су за исто радно мјесто запосленицима додјељивани различити коефицијенти, а за осам запослених уговором су предвиђени виши коефицијенти за обрачун плата у односу на коефицијенте прописане законом.

Даље, готовим новцем вршено је плаћање за добра и услуге по рачунима чији појединачни износ прелази 500 КМ, за трошкове превоза запослених на посао и са посла и исплате дневница за службена путовања, што није у складу са Уредбом о условима и начину плаћања готовим новцем. У периоду забране располагања новчаним средствима на жиро рачуну укупан прилив готовог новца у благајни није уплаћиван на рачун отворен код овлашћене организације.

За дио службених возила нису издавани путни налози за употребу возила, што, такође, није у складу са важећим прописима.

Наравно да није могло проћи ни без кршења Закона о јавним набавкама.

Ревизори су детектовали да за извршене набавке материјала за одржавање чистоће (23.086 КМ) и алкохолних и безалкохолних пића за потребе угоститељских објеката (57.458 КМ), нису уопште проведени поступци јавних набавки. За набавку алкохолног и безалкохолног пића за потребе угоститељских објеката, меса и месних прерађевина, прехрамбених производа и нафтних деривата, нису чак закључени ни појединачни уговори након закљученог оквирног споразума.

Набавке за дио услуга у шумарству и набавке канцеларијског материјала, прехрамбених производа и меса и месних прерађевина није вршен по појединачним цијенама из понуда и вршена је набавка дијела робе која није у понуди, што није у складу са потписним уговорима.

За Уговор о набавци услуга у шумарству није достављена гаранција за добро извршење уговора, што није у складу са тендерском документацијом.

Кршење важећих прописа вршено је и продајом шумских дрвних сортимената за трупце јеле и букве на основу просјечне цијене у оквиру класе дрвног сортимента.

16.975 КМ исплаћено је без документације о пословном догађају (авансне фактуре, уговора или других аката о насталом пословном догађају којим би се обухватили сви подаци неопходни за књижење у пословним књигама).

А уплате Јавној установи Национални парк „Сутјеска“ Тјентиште, у укупном износу од 428.369 КМ, су евидентиране у пословним књигама без документације којом би се утврдио статус наведених уплата (уговор или неки други акт), односно без документације о насталом пословном догађају и података неопходних за књижење у пословним књигама.

О свему наведеном, чека се изјашњење Тужилаштва и Одбора за ревизију Народне скупштине Републике Српске (а онда и саме Народне Скупштине), којима је Главна служба за ревизију, слиједећи законске обавезе, доставила извјештај.

Извор: Ревизије Инфо