Остаци десетак градова на подручју Фоче – свједоци моћи херцега од Светог Саве

Насловна фотографија: Остаци града Тођевца у кањону Хрчавке, слику уступио Музеј Старе Херцеговине ње

Остаци десетак средњовјековних градова на подручју Фоче, урушени и зарасли у шибље, свједоци су успона и пада моћне породице Косача, али су уједно и неискориштене, а потенцијално атрактивне туристичке дестинације.

Постојање цијелог система мањих градова и утврђења на тако малом простору, од којих су неки имали цркве и богата подграђа са трговима, говори о великом привредном развоју уочи пада под турско ропство.

На историјску сцену Косаче су ступиле половином 14. вијека, првобитно као властела Немањића, тачније цара Душана и његових обласних владара Војиновића, а касније долазе под власт босанског бана и краља Твртка Котроманића.

Фоча са Горњим Подрињем, из којег је потекла породица Косача, први пут је укључена у састав Босне 1373. године, када је на челу ове породице био војвода Влатко Вуковић, који се истакао у биткама против Турака у Билећи и на Косову.

Након Тврткове смрти, почиње осамостаљивање и ширење области Косача, прво под вођством војводе Сандаља Хранића, а затим његовог синовца Стефана Вукчића, који ће понијети титулу војвода или херцог /неправилним изговором прерасло у херцег/ од Светог Саве, према којој ће касније његово Војводство од Светог Саве бити названо Херцеговином.

Од средине 14. па до друге половине 15. вијека и пада под Турке, Косаче су се из Горњег Подриња прошириле све до Јадранског мора и њихова држава је обухватала простор од Пријепоља и Никшића на истоку до Имотског и Омиша на западу и од Горажда на сјеверу до Херцег Новог и дубровачког залеђа на југу.

Интензивно су градили утврђења којима су штитили своје границе и убирали царине на важним трговачким путевима, а посебно у својој постојбини у Горњем Подрињу.

Професор историје, асистент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Бојан Крунић наводи да се главни град Косача – Соко Град налазио на почетку Дрине, на саставцима Пиве и Таре, у данашњој Црној Гори, а у његовој близини, на подручју данашње општине Фоча, изградили су читав ланац од десетак мањих градова и утврђења.

“Велики комплекс Соко Града обухватао је утврђење са храмовима и подграђе, које се развило на Шћепан Пољу, а значај овог града има потврду у бројним писаним изворима”, каже Крунић.

Када се од Соко Града иде низводно Дрином, први град на који се наилази је Косман.

КОСМАН, ЂУРЂЕВАЦ, ГРАДИНА И ХОЧА

Средњовјековни град Косман налазио се на узвишењу код самог ушћа Сутјеске у Дрину и са тог мјеста Косаче су контролисале долину Дрине и браниле прилаз својој љетној престоници Соко Граду, удаљеном свега неколико километара узводно.

“Косман је са стратегијског становишта био врло значајан, јер се налазио на важном трговачком путу и затварао је улаз из долине Сутјеске у дринску долину и свом власнику омогућавао да контролише шири простор. Због тога не чуди да су представници куће Косача на овом мјесту имали један од својих дворова, а познато је из извора да су дубровачки посланици у два наврата, 1430. и 1450. године, боравили у Косману одакле су писали своме кнезу у Дубровнику”, напомиње Крунић.

Косман или Козман (претпоставка је да је назван по цркви Светог Козме, коју у том крају памти народно предање, баш као што је Шђепан Поље добило назив по цркви Светог архиђакона Стефана, а Ђурђевица по цркви Светог Ђорђа), некада важно утврђење са кулама стражарама данас је зарасло у шикару са обрушеним зидинама, а у његовој близини налази се више од 40 стећака.

Са овог утврђења пружа се прелијеп поглед на долину Дрину и на Соко Град, а са друге стране Дрине данас се налазе рафтинг кампови које посјећују туристи из цијелог свијета.

Планирана градња нове трасе пута од Тјентишта долином Сутјеске са мостом на Дрини требала би да буде додатни подстрек да се Косман на неки начин оживи, чиме би туристичка понуда, уз рафтинг, добила и важан културно-историјски сегмент.

Низводно од Космана, такође на лијевој обали Дрине, био је град Ђурђевац или Ђурђевица, у близини села Пријеђел између Тјентишта и Фоче, некада јако утврђење Косача. И од овог важног средњовјековног града остале су само рушевине.

“Вјероватно се ради о тврђави Ђурђевац са подграђем у којој је Стефан Косача у јануару 1451. године водио преговоре са Дубровчанима у вези са царином на со, а томе у прилог иде чињеница да су се, како свједоче дубровачки списи, поменути преговори у кратком временском периоду, поред Ђурђевца, водили у Соколу, Фочи и Косману”, наводи Крунић.

Поред слабо очуваних бедема овог града, у средини платоа пронађени су остаци цркве са гробом посвећене Светом Ђорђу, заштитнику породице Косача и највјероватније је, сматра Крунић, то мјесто било једно од резиденцијалних комплекса ове породице у вријеме Влатка Вуковића, прије него што је изграђен град Соко.

Даље низводно Дрином, само на десној обали, налази се локалитет Градина, мањи средњовјековни град у близини села Бунови.

“Нажалост, немамо никаквих података из писаних извора о овом граду, а у близини се налазе локалитети Црквиште и Подграђе, који упућују на закључак да је овај град могао да има и већи значај од обичног утврђења”, каже Крунић.

Мада се сматра да сама Фоча, која се тада звала Хоча, није имала бедеме и куле, већ је било отворено насеље и значајно трговиште гдје се вршила размјена добара, ипак, према Крунићевим ријечима, постоје индиције да је имала своје утврђење на узвишењу данас познатом као Градачка стијена у селу Градац.

“О постојању једног таквог утврђења, које је изграђено с циљем заштите трга Хоче, поред дуброваче грађе у којој се помињу људи из Потхоче, што је индиција да је постојало и само утврђење, говори и турски путописац Евлија Челебија, који каже да је тврђава Фоча порушена након што је дошла под османску власт”, наводи Крунић и додаје да би одговор на ова питања могло дати археолошко испитивање тог локалитета, које никада није вршено.

Крунић сматра да би средњовјековни град Подринац, који се помиње у историјским списима, могао бити или Градина узводно од Фоче или утврђење трга Хоче на Градачкој стијени.

У наредним текстовима, говорићемо и о средњовјековним градовима Вратар, Тођевац, Прилеп, Јелеч, Кулина, Ретимље.

Извор: Радио Фоча