Обиљежено 79 година славне епопеје: “Клањамо се до незаборава витезовима Сутјеске”

Поштоваоци партизанског покрета из Српске, Србије и Црне Горе обиљежили су јуче на Тјентишту 79 година Битке на Сутјесци у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.

Са скупа је поручено да је потребно да, онако како данас послије толико вијекова народ памти Немањиће, Обилиће, Синђелиће, Мишиће, и будућа покољења памте славне борце антифашистичког покрета и велику цијену коју су платили за слободу својих потомака.

Уз наду да народи на овим просторима никада више неће морати да воде борбу оружјем, већ само радом, знањем и лијепим васпитањем, поручено  је да се не смије  дозволити да се забораве витезови Сутјеске и да је причу о њиховој огромној жртви за слободу потребно стално преносити младим нараштајима.

Члан предсједнштва СУБНОР-а Републике Српске Рајко Ћапин каже да нигдје хук слободе нема такав одзвук и тежину и да нигдје није грандиознија порука, као када се шаље са врлети Зеленгоре, из Долине хероја на Сутјесци.

„Ово је дан часне обавезе да чувамо успомену и његујемо пијетет према људима који су не жалежи своје животе и своје дијелове тијела учествовали и побиједили мрског окупатора и подарили нам слободу и мир“, рекао је Ћапин.

Предсједник СОБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић рекао је да је Сутјеска била и остала симбол пркоса, поноса и узлетиште у најтежим тренуцима драматичне борбе за слободу и узвишене људске идеале правде и истине.

„Сутјеска је наше светилиште, наше огледало да се види колико смо образ сачували и непријатеља морално надвисили. Сутјеска су наши Термопили, гдје су многи погинули, али је извојевана величанствена побједа. Клањамо се до незаборава витезовима борбе за слободу свог народа“, рекао је Радојевић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је 1943. година била преломна у Другом свјетском рату и да је партизански покрет у Југославији дао велики допринос коначној побједи над фашизмом и нацизмом, везујући велике непријатељске снаге, чиме је олакшана борба Совјетског савеза на источном фронту.

Он је истакао да су у партизанском покрету већину чинили Срби и да су послије Руса дали највећу жртву у Другом свјетском рату.

„Можемо да будемо поносни на своје претке, који су тада против највећег цивилизацијског зла дигли оружје и борили се“, рекао је Милуновић.

Да се поклони сјенима славних јунака на Тјентиште је из Београда дошла Мирјана Вуњак Жикић, рођака Јованке Броз.

„Жалосно је што нема више младих и грешка нас старијих је што то нисмо урадили, увек има времена, да млади знају где су гробови наших предака“, поручила је Жикићева.

Которанин Здравко Дабижиновић, чији је отац Душан ратовао у бригади Саве Ковачевића, сваке године долази на Тјентиште.

„Драго ми је овдје доћи, посјетити пале хероје и друга Саву међу њима“, рекао је Дабижиновић.

Милан Лучић из Пријепоља, син једног од јунака Битке на Сутјесци Милоша Лучића, који је јесенас преминуо у 98. години, каже да су недавно обиљежили у Пријепољу 80 година треће пролетерске бригаде.

„Та бригада је задња прешла Сутјеску, пошто је била у заштитиници, и током те борбе имала је 282 погинула борца. Мој отац је у рату четири пута рањаван, а на Сутјесци је рањен у бутину“, рекао је Лучић.

Битком на Сутјесци, у јуну 1943. године, извлачењем партизана из обруча уз огромне губитке, завршена је пета непријатељска офанзива у којој је учествовало 127.000 њемачких војника и њихових савезника, наспрам 22.000 партизанских бораца.

Офанзива је трајала од 15. маја до 15. јуна, а у борбама је погинуло 7.543 припадника југословенских бораца.

Уз партизанске борце, масовно је страдао и српски народ у Пивској области у данашњој Црној Гори.

У “Крвавој пивској бајци” убијено је више од 1.260 Пивљана, међу њима 549 дјеце. Само у једном дану, 7. јуна 1943. године, јединица “Принц Еуген” уз подршку  Ханџар дивизије у Долима је убила 520 мјештана, међу њима 109 дјеце.

На костурницу Битке на Сутјесци вијенце су данас положили изасланик српског члана Предсједништва БиХ, делегације Владе и Народне скупштине Републике Српске, Владе Србије, општине Фоча, СУБНОР-а Српске и Србије, СОБНОР-а Црне Горе, Оружаних снага БиХ, војни аташе амбасаде Руске федерације у БиХ и представници бројних удружења.

Извор: РФ