Научни скуп на ПБФ „Свети Василије Острошки“
„Перспективе примјењене теологије у савременом добу“, назив је нучног скупа који је минулог викенда одржан на Правослославном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи.
Савремене перспективе православне педагогије, Литургијска теорија и пракса данас, Црквено-канонски поредак и савремено државно уређење, неке су од тема које су обрађиване на скупу.
Дух савременог доба, који је из темеља промијенио друштво и традиционалне навике, није заобишао ни цркву. У данашњим поимањима сваки појединац има своју истину и то је скоро општеприхваћена теорија, која се истиче и у пракси, али за цркву је истина само једна и она мора остати њен чувар, чуло се, између осталог, на научном скупу.
Доцент др фочанског богословског факултета, Ведран Голијанин појашњава да је управо то задатак практичне теологије.
„Вријеме у којем живимо је примарно постмодернистичко вријеме у којем се сам појам истине угрожава- свако има своју истину, не постоји само једна истина. Парадокс је у томе што Црква у свијету наступа као чувар апсолутне истине, која јој је повјерена од Бога, тако да се самом том чињеницом јавља проблем између Цркве и савременог свијета“, наводи Голијанин.
Истиче да је управо то разлог што многи неупућени људи Цркву сматрају анахроном, неприлагођеном нашем времену. „А управо Црква не види као свој задатак уништење савременог доба или враћање човјека у средњи вијек, него преображај савременог друштва, тако да све оно што у савременом друштву има потенцијал, а у складу са учењем Светог апостола Павла „Што год добро чујете, то држите“, Црква наступа да све што је добро у савременој култури преобрази и да човјека кроз те добре ствари усмјери према Христу и вјечној истини“, рекао је Голијанин.
Професор Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Ниша Љубиша Костић на научном скупу излагао је о библијским мотивима у савременој умјетности. Појава четвртог издања „Матрикса“, који носи наслов „Васкрсење“, само потврђује филозофску и религијску основу филма. „Садржи прегршт старозавјетних имена, топонима и издвојио бих назив свемирског брода у филму Набукодоносор, а то је име вавилонског цара који је одвео Јевреје у ропство. Мјесто гдје се сви окуљају у филму зове се на енглеском Зајон, односно Сион, а знамо да је то старозавјетни појам и који уопште представља окупљање Јевреја расутих по свијету“, наводи Костић. Он издаваја и новозавјетне појмове из филма, прије свега назив главног јунака. „Нео, којег тумачи Кијано Ривс, на латинском и грчком значи Нови, што нас упућује на богослужбено искуство Цркве, која говори о Христу као о новом Адаму који спасава свијет. Имамо појам Логос- у филму други свемирски брод, а у новозавјетној традицији Логос је име за Исуса Христа“, каже Костић. Он закључује да прожимање библијских мотива из овог филма шаље јасну и препознатљиву поруку.
„Хоморелигиозус који је природан у човјеку, тај архетип у сваком човјеку за религиозним, јесте потврда постмодерне, савременог друштва које се заснива управо на библијским темељима“, рекао је Костић.
Декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Владислав Топаловић каже да практична теологија посредује између теорије и праксе и да има друштвено одговоран однос према свим проблемима садашњице.
„Посредовање између теорије и примјењене теологије је пресудно“, рекао је Топаловић. „Мисија обухвата и проповијед и наставу вјере и рад са омладином, рад са сиромашнима, болеснима, старима, све су то широке теме које се тичу многих вјерника“, истиче Топаловић.
На научном скупу који је трајао два дана промовисана су и издања Православног богословског факултета у Фочи, а излагало је шеснаест универзитетских и професора средњих богословских школа из Републике Српске и Србије.
Радови са научног скупа биће објављени у зборнику, у издању факултета.
Извор: Радио Фоча