Милиони марака ће бити потрошени на кампању – већином то плате грађани

Док се о измјенама Изборног закона опет све гласније говори, избори су на прагу. На прагу је и кампања.

Иако је, истина, увелико почела, она званична, плаћена – почиње тек другог септембра.

Већ тај дан плакати, билборди, видеоспотови и џинглови окупираће сваки дио јавног и медијског простора.

Као и у сваком изборном циклусу, на овај вид оглашавања странке потроше милионе марака, а то највећим дијелом плате грађани. 

За нешто више од 16 година политичке странке у БиХ су, закључно са прошлом годином, из буџета различитих нивоа власти добиле око 336 милиона марака.

Према подацима Централне изборне комисије БиХ, буџетско финансирање представља и до 80 одсто прихода једне политичке странке.

Ипак, средства која се користе у кампањама су вишеструко већа, упозоравају из невладиног сектора.

„Оно што сва наша истраживања показују јесте да  странке располажу много већим средствима него што приказују у својим извјештајима.

Они у својим извјештаијма приказују приходе из буџета док донације из приватних компанија приказују све мање и мање”, каже Срђан Траљић, ПР Transparency International- а БиХ.

Додаје Траљић да, иако су биле различите иницијативе да буде смањено или укинуто буџетско финансирање странака, чињеница је да су у пословању странака та средства најмање спорна.

Питање је колико је оправдано да грађани финансирају рад странака и ко контролише како се та средства троше.

Представници политичких странака сматрају да би евентуално укидање оваквог начина финансирања била погубно за демократске процесе, пошто би највише наштетиле мањим и опозиционим политичким странкама.

Једна од техичких измјена Изборног закона, коју је наметнуо Кристијан Шмит, тиче се смањења злоупотребе јавних средстава.

Централна изборна комисија БиХ се нашла пред новим изазовом.

„И ови су политичари махери. Шта они раде? Иде у колони службених возила, користи службено возило, ујутро је у 10 сати на неком државном скупу за који је надлежан, а онда у 14 или 17 сати иде на неки страначки скуп. Не можете му то забранити”, као примјер наводи Суад Арнаутовић, предсједник Централне изборне комисије БиХ.

Извор: Агенције