Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the wordpress-seo domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/u216901810/domains/focanskenovosti.com/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
Кинеском извођачу недостају „само” еколошке дозволе за хидроцентрале на Бистрици
ДруштвоНајновијеФоча

Кинеском извођачу недостају „само” еколошке дозволе за хидроцентрале на Бистрици

Без потребних дозвола на ријеци Бистрици, недалеко од Фоче, кинески извођач обавља припреме за изградњу хидроелектране.

Тренутно нема ни студије утицаја на животну средину, а самим тим ни еколошке дозволе нужне како би се спријечио евентуално негативан утицај на животну средину.

Јелена Иванић из Центра за животну средину због тога подвлачи да је пројект несумњиво споран.

Кинеска национална аеротехнолошка корпорација за међународни инжењеринг АВИЦ званично је започела изградњу хидроелектрана „Бистрица” 1, 2 и 3, крајем прошле године, у присуству представника кинеске амбасаде у БиХ и власти Републике Српске.

Ова компанија је на листи оних у које је америчким држављанима и предузећима забрањено инвестирати због послова са кинеском војском и Кинеском комунистичком партијом.

Колика је вриједност инвестиције?

Цијели пројекат вриједан је 102 милиона евра, а укупна инсталисана снага три хидроцентрале је 39 мегавата са укупном годишњом производњом 152 гигават часа (GWh) електричне енергије.

Према подацима државне Агенције за статистику из 2020. године, БиХ годишње производи 16.874 GWh струје – од чега 4.663 долази из хидроелектрана.

Носилац концесије је фочанско предузеће „Хидроелектране Бистрица”, које је у стоодстотном власништву „Хидроелектрана на Дрини” из Вишеграда, једној од пет компанија у власништву „Електропривреде Републике Српске” које се баве производњом електричне енергије.

Иако је камен темељац постављен 28. децембра, дио новца за изградњу је обезбијеђен тек 14. априла, када се „Електропривреда” задужила код „Уникредит банке” из Бање Луке, од којих је добила 15 милиона евра кредита.

Предузеће „ХЕ Бистрица” је истог мјесеца расписало јавну набавку за надзор грађевинских радова, вриједну 1,5 милиона евра.

В.д. директора „ХЕ Бистрица” Дејан Павловић за РСЕ каже да су грађевинске дозволе од прије 13 година – добијене за припремне радове – и даље важеће.

„Наводи да немамо све потребне дозволе нису основани, грађевинска дозвола за све локације које смо добили 2009. још увијек је важећа, јер смо тада пријавили грађевинске радове, урадили приступне путеве, геодетска снимања, теренске послове”, рекао је Павловић.

Он наводи да се тренутно у кањону Бистрице обављају само припремни радови, израђују се приступни путеви, крчи се растиње и равна терен.

Еколози против хидроцентрала

У Центру за животну средину тврде да су грађани на посљедњој јавној расправи у Фочи у априлу, када је на увиду био Нацрт студије утицаја на животну средину, поручили да су против хидроелектрана.

Јелена Иванић из Центра за животну средину истиче да су са тренутним дозволама могући само припремни радови. То им је, каже, потврдила инспекција са лица мјеста.

„Дали смо коментаре на студију утицаја, нацрт студије који је био достављен јавности је итекако споран, веома неквалитетно урађен, пун дефиниција, без конкретних података и мјера да се нешто заштити или да се нешто не уништи”, рекла је Иванић за РСЕ.

Наводе примјер да се у Нацрту студије уопште не помиње мала хидроелектрана, која је постављена недалеко од извора ове ријеке.

Иванић тврди да ово показује да њени аутори нису уопште видјели какво је стање на терену.

Наглашава да су они против изградње, да инвеститор по свему судећи не планира одустати – али поручује да су они „спремни на даље правне кораке да би зауставили пројекат”.

„Техничка грешка”

Нацрт студије је радио „Институт за заштиту и екологију Републике Српске” из Бање Луке. В.д. директора ове установе Предраг Илић за РСЕ признаје да је дошло до техничке грешке, због које нису поменули хидроелектрану која постоји на Бистрици. Обећава да ће све примједбе бити дио коначног документа.

„На све те примједбе Центра смо ми направили извјештај министарству, одговорили на то, у одређеној фази када се све то прикупи ћемо ми направити допуњену студију на све те коментаре”, рекао је Илић.

Он додаје да је и њима у интересу побољшање студије, а да је максималан законски рок за њен завршетак 120 дана, односно мјесец октобар.

Каква је даља процедура?

На основу Студије се добија еколошка дозвола, а након ње грађевинска дозвола за главне радове. Еколошка дозвола има рок трајања од пет година. Хидроелектране на Бистрици су имале ову дозволу, која је истекла 2014. године.

Директор „ХЕ Бистрица” Дејан Павловић очекује да ће све проблеме са дозволама ријешити до краја августа – те да би тада могли започети са конкретним радовима.

Тада ће и 15 милиона евра од кредита бити уплаћено извођачу, а Павловић увјерава да су тим новцем ријешене све финансијске обавезе у овој години.

Како је почело?

Споразум о изградњи хидроелектрана између компаније АВИЦ и Владе Републике Српске је склопљен у Пекингу 4. децембра 2019. године, када је у главном граду Кине боравио премијер Српске Радован Вишковић.

Он је са представницима Индустријске и комерцијалне банке Кине (ИЦБЦ) тада разговарао и о могућем финансирању хидроцентрала.

До данас, једина конкретна издвојена средства за пројекат је 15 милиона евра кредита који је дигла „Електропривреда Републике Српске”.

Рок за изградњу три хидроцентрале је крај 2026. године.

Деценија и по од првобитне концесије

Министарство привреде, енергетике и развоја је још 2006. године додијелило концесију „Електродистрибуцији” са Пала, за изградњу три хидроелектране на Бистрици.

„Електродистрибуција” је тада основала концесионо предузеће „Хидроелектране Бистрица”, које су преузеле посао 2009. године.

Рокови су се константно помјерали, предузеће „ХЕ Бистрица” је мијењало руке, а 2019. је поново завршило у власништву Републике Српске, конкретно у власништву „Хидроелектрана на Дрини”.

Извор: РСЕ