Католици прослављају Ускрс

Хришћански вјерници који вријеме рачунају по грегоријанском календару прослављају Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову побједу над смрћу и над гријехом.

Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс – Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.

То је најстарији хришћански празник, који се празнује још од првих времена хришћанства. У црквеном календару нема стални, фиксни датум.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће бити други покретни вјерски празници.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се он празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневнице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примјењују православне цркве односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији.

Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наслиједиле, протестантске заједнице.