Запослени позивају надлежне: Хитно испитати случајеве мобинга, корупције и непотизма у КПЗ Фоча!

Затвори у Босни и Херцеговини поодавно дјелују као да су приватизовани, у њима се склапају разни договори између управе и осуђеника, а прсте неријетко умијешају и поједини владини службеници. Све то је општепозната ствар. Деси се понекад да челни људи затвора „падну” због корупције и мита, као што се то десило некадашњем управнику затвора у Добоју Милораду Новаковићу, који је 2014. године осуђен на три године затвора за примање мита. Новаковић је осуђен због одобравања погодности једном броју осуђених особа, као и због незаконитог пријема неколико радника у Казнено-поправи завод Добој.

По сличном принципу, како тврде извори Журнала, ради већина директора затвора у Републици Српској, али се о томе мало или никако не говори, јер су казнено-поправне установе „држава у држави” у којима, далеко од очију јавности, постоји спрега политике, управе затвора и пресуђених криминалаца.

Према тврдњама групе запосленика КПЗ Фоча, који нису жељели да им се открива идентитет, стање у тој установи је катастрофално, до мјере да је, како тврде, „питање дана када ће пасти мртва глава”. У свом допису они оптужују директора КПЗ Фоча Синишу Голијанина за корупцију и криминал. Истичу да Голијанина штите одређене структуре у Министарству правде Републике Српске, прије свих, помоћник министра правде за извршење кривичних санкција Перо Дуњић. Дуњић је некада био директор КПЗ Туњице у Бањалуци, а онда је постао помоћник министра правде Републике Српске, а такође је заслужан што је Голијанин 2019. године по трећи пут именован за директора фочанског затвора.

Голијанин је на челу КПЗ Фоча, којег поједини називају или „српским” или „босанским” Алкатразом, од 2007. године, а 2019. године му је мандат продужен за још пет година, иако је пракса да се директори затвора мијењају након два мандата (десет година). Упосленици у КПЗ Фоча, који су упутили допис, тврде да су свакодневно изложени мобингу, да „не прође ниједна седмица да неко од радника, које Голијанин не сматра подобним, не оде на дисциплинску комисију и буде кажњен у фингираном дисциплинском поступку”. Тврде и да у тој установи цвијета непотизам. Још су навели да је привредна јединица „Дрина”, у чијем склопу су мотел „Бриони”, фарма и Фабрика намјештаја, који послују у оквиру КПЗ Фоча с циљем ресоцијализације осуђеника и њихове припреме за излазак на слободу у губицима, јер, како су навели, највећи дио добитка одлази у приватне џепове људи из управе затвора и њихових веза у Министарству правде Републике Српске.

Тврде и да радници обезбјеђења КПЗ Фоча раде у лошим условима, да сами себи купују обућу, те да су о томе више пута обавијестили министра правде Антона Касиповића, који, како су истакли, никада није одговорио ни на један позив запослених да се испита стање у тој установи у вези са мобингом, корупцијом, непотизмом…

„Људи из Министарства правде Републике Српске и управа КПЗ Фоча штите једне друге, јер се огромне количине новца узимају и од осуђених особа за премјештаје, условне отпусте, помиловања, па чак и за ситне погодности. За све има цјеновник и тарифа”, наводе незадовољни запосленици КПЗ Фоча.

Према њиховим ријечима, затвореник Адис Пелак (36) из Приједора, који је служио казну од 20 година затвора за тешко убиство, извршио је самоубиство, а није, како је гласила службена верзија, преминуо 9. јуна 2020. године у КПЗ Туњице у Бањалуци. Они тврде да је Пелак извршио самоубиство само пар дана након што је премјештен у бањалучки затвор из КПЗ Фоча. Наводно, Пелак је је намјеравао да јавно проговори о томе да је одређеним особама из управе КПЗ Фоча дао новац за одређене погодности, али да они нису испунили свој дио договора, због чега су га премјестили у бањалучки затвор, гдје је, додају, под притисцима и уцјенама извршио самоубиство.

Запосленици који су упутили допис даље наводе да је с циљем прикривања криминалних радњи „главних играча”, као и примања мита од осуђеника, о чему се све више говорило, у фебруару прошле године спроведена акција „Маглић”, у којој је ухапшено 12 запослених у казнено-поправним установама у Републици Српској, од којих осам из затвора Фоча. Они су осумњичени да су у периоду од 2010. до 2020. године омогућили вршење кривичних дијела и разне незаконите погодности затвореницима у КПЗ Фоча.

Акција је спроведена по налогу Окружног тужилаштва у Требињу, које још врши истрагу у овом случају. Запослени у свом допису наводе да се ради о намјерном „растезању” случаја, јер би суђење покренуло лавину, која би открила да је КПЗ Фоча, у спрези са појединим људима из Министарства правде Републике Српске, „легло корупције и криминала”.

„Постоји тачан цјеновник за поједине погодности осуђеним лицима, као и цјеновник за запошљавање у КПЗ Фоча. Тај увезани круг иде преко Требиња, а веза је извјесни Благојевић”, навели су незадовољни запосленици КПЗ Фоча.

Они сматрају да предмет „Маглић” дубоко закопан у ладици држи главни окружни тужилац Жарко Милић, по директиви Синише Голијанина и Пере Дуњића. Наводе да је Милићева супруга секретарица директора КПЗ Фоча, као и да је недавно у ту затворску установу запослен Милићев син. Прије пар дана Канцеларија дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког савјета БИХ поднио је дисциплинске тужбе Првостепеним комисијама ВСТС-а против три тужиоца, међу којима је и Жарко Милић. Он је пријављен због дисциплинског прекршаја „немар или непажња у вршењу службених дужности “

Милић се терети да је свјесно занемаривао обавезе да се предмети тужилаштва распоређују у рад тужиоцима путем аутоматског система расподјеле (ТЦМС), те да је као руководилац тужилаштва пропустио да примјеном одредби Закона о заштити тајних података осигура благовремено покретање поступка персоналних сигурносних провјера запослених у тужилаштву који рукују тајним подацима.

Директор КПЗ Фоча Синиша Голијанин демантовао је све наводе незадовољних запосленика у тој затворској установи. Он у одговорима Журналу наводи да су потпуно нетачне информације о негативном пословању привредна јединица „Дрина”, тврдећи и да осуђеници примају новчану накнаду са рад. Главна служба за ревизију је у септембру ове године објавила да КПЗ Фоча није уопште испунила двије раније препоруке ревизора.

„Обавезе према Привредној јединици ‘Дрина’ Фоча у периоду од 2017. године до 2020. године по основу осуђеничких накнада нису класификоване на позицију финансијских и обрачунских односа између буџетских јединица у складу са чланом 84. Правилника о буџетским класификацијама, садржини рачуна и примјени контног плана за буџетске кориснике”, наведено је у мишљењу ревизора.

Још је наведено да су Уговори о привременим и повременим пословима у периоду од 2017. године до 2020. године закључени за обављање послова који су систематизовани на појединим радним мјестима (аутомеханичарски послови, послови возача камиона, послови вођења аналитичких картица, обрачуна амортизације и ревалоризације, послови услуживања гостију и наплате пића), што, како је наведено, није у складу са чланом 204. Закона о раду Републике Српске.

Голијанин је још одговорио да пословање мотела „Бриони”, фарме и Фабрике намјештаја редовно контролишу инспекцијски органи, који никада до сада нису имали примједби на услове рада. Голијанин наводи и да се редовно обезбјеђују сва средства и опрема неопходна за ефикасан рад Службе обезбјеђења КПЗ Фоча. Даље тврди да у КПЗ Фоча никада није пријављен мобинг над запосленима.

Голијанин није хтио да одговори на питања у вези са покојним осуђеником Пелаком, наводећи да је то „службена тајна”, мада су медији, у вријеме када се то десило, објавили његово пуно име и презиме. Директор КПЗ Фоча није желио да коментарише ни истрагу о случају „Маглић”, оповргавајући тврдње да он на било који начин утиче на ток истраге, коју спроводи ОЈТ Требиње.

Голијанин демантује и да има било какве везе са запошљавањем у КПЗ Фоча, наводећи да је Министарство правде то које одлучује о запошљавању радника у затворским установама. Пошто Голијанин има блиске пословне и личне везе са помоћником министра за извршење кривичних санкција Пером Дуњићем, најмањи проблем је да преко Дуњића у КПЗ Фоча запосли кога он хоће.

„Имајући све горе наведено у виду, позивамо Вас да још једном објективно и непристрасно провјерите изворе информација, те не објављујете недоказане, непровјерене, једностране и лажне тврдње, које могу озбиљно наштетити угледу наше установе и свих запослених, који поштено и савјесно обављају захтјевне послове извршења кривичних санкција”, навео је на крају одговора Журналу директор КПЗ Фоча.

Голијанинова порука је јасна – не пишите ништа што сте добили од незваничних извора, јер је по њему све изнесено лаж, јер он, што у одговору Журналу и наводи, зна ко је извор информација и успут га настоји на све начине дискредитовати?!!

Министар правде Српске Антон Касиповић је у одговору Журналу навео је да је за вријеме свог мандата у више наврата сам посјећивао казнено-поправне установе у Републици Српској, између осталог и КПЗ Фоча, најављујући да ће ту установу посјетити и у наредних десетак дана.

„Министарству правде Републике Српске нису познате информације да се, како наводите, проводи мобинг од стране директора КПЗ Фоча, те да се врше незаконите радње за премјештаје, условне отпусте, помиловања и погодности. Дакле, Министарству нису пријављени наведени случајеви, али смо, поводом навода из Вашег захтјева, затражили изјашњење од стране управе КПЗ Фоча”, стоји у одговору министра Касиповића.

Он је навео да се премјештај затвореника врши у складу са одредбама члана 148. и 149. Закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске када то захтјевају разлози безбједности или организација извршења казне затвора. Директор установе може поднијети приједлог за премјештај затвореника у другу Установу, о чему рјешењем одлучује министар или лице које он овласти. Такође, премјештај из једне у другу Установу може се одобрити након издржане једне половине изречене казне затвора, на молбу затвореника.
Када је у питању условни отпуст о молбама затвореника или о приједлозима за условни отпуст достављен од стране директора установа, навео је министар Касиповић, одлучује Комисија за условни отпуст коју именује министар правде, у саставу од пет чланова, коју чине један представник Министарства правде, судија Врховног суда Републике Српске и три независна члана из релевантне стручне области.

У вези са акцијом „Маглић“, министар Касиповић је нагласио да нико од запослених у Министарству правде Републике Српске није учестовао нити запослени у Министарству правде имају овлашћења за спровођење такве акције, већ је поменуто у надлежности Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Такође, у складу са Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске, додао је, заснивање радног односа се врши путем јавног конкурса и Министарство правде Српске нема пријављених случајева нити посједује информације у вези са незаконитим запошљавањем у КПЗ Фоча.

Извори Журнала истичу низ озбиљних неправилности у раду фочанског затвора. Према тим изворима, највећи проблем у затворским установама су корупција и склапање споразума са осуђеницима, који за новац могу добити многе погодности. Неки чак и могућност да „нестану” из затвора и побјегну у друге државе. Раније је таквих случајева било управо у КПЗ Фоча, о чему постоје објављени докази.

Извор: Журнал