Дан примирја у Првом свјетском рату
У знак сјећања на 11. новембар 1918. године када су силе Антанте потписале примирје са Њемачком, у Србији и свијету обележава се Дан примирја.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 сати потписано је примирје у Првом свјетском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.Учесници потписивања примирја које је окончало Први светски рат
Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свјет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто цјелокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
Србија се са поносом и пијететом сјећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918.
Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице потписивања примирја, коју организује Одбор Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Сјеверној Македонији, биће одржана на Српском војничком гробљу у Битољу.
Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.
У Београду ће Дан примирја бити обележен полагањем вјенаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу.Српски војници у Скопљу
Осим тога, церемоније поводом Дана примирја у Београду одржаће се и на Француском војном гробљу, код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.
Дан Примирја ће у српској престоници бити обележен и изложбом “Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва” која ће у 12 сати бити отворена у Ботаничкој башти “Јевремовац”.
На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра посјетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, које ће бити и изложене.
Награда “Мајка Србија” Ђорђу Михаиловићу
Планирано је да чувар српског војничког гробља из Првог светског рата, Зејтинлика у Солуну, Ђорђе Михаиловић прими награду “Мајка Србија” за изузетан допринос у области односа матичне државе и дијаспоре.
Награду ће Михаиловићу у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.
Увертира за обиљежавање празника било је почасно испаљивање десет плотуна са Савске терасе на Калемегдану.
У Србији је овај дан први пут званично обележен 2012. године.
Симболика Наталијине рамонде
Као главни мотив за амблем празника користи се цвијет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.Српски артиљерци на Солунском фронту
Симболика цвијета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвијет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.
У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.