ДруштвоНајновијеФоча

Данас је Велики петак

Православни вјерници који поштују Јулијански календар обиљежавају Велики петак, страдање Исуса Христа, дан када је осуђен и разапет на Голготи жртвујући се за све људе и спасење свијета.

За хришћане то је најтужнији дан, када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хљебу и води, а многи тог дана и “једнониче” – цијели дан ништа не једу нити пију, већ тек увече узму мало хљеба и воде.

У знак туге и жалости, на Велики петак не смију звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима.

На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају “Царски часови”.

Велики петак је дан када је Исус Христ осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

„Царским часовима” се на јутрењу подсјећа на вођење Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Она се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опијело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.

Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.

Великом петку претходи Велики четвртак, када се Христос са ученицима вратио у Јерусалим, гдје је на тај дан била Тајна вечера, када је Исус установио свету тајну причешћа говорећи: Узмите, једите, ово је тијело моје. И пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завјета која се пролива за многе ради отпуштења гријехова.

У већини крајева на Велики петак се фарбају јаја.

Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповиједа јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донијела корпу јаја.

Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бијела јаја у корпи промијенила боју.

Марија Магдалена је на то рекла: “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.

Сљедеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снијеле црвена јаја.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као “чуваркућа“, заштитник породице.

Извор: Танјуг