НајновијеРепублика Српска

Већина пензионера живи у биједи, многи радници једва преживљавају

Платежна моћ велике већине грађана Српске таква је да једва могу да задовоље оне најосновније животне потребе, док било шта друго што излази из оквира пуког преживљавања себи тешко могу да приуште.

У тешком материјалном положају су не само незапослени, него и гро запослених, који раде за плате којима једва могу да се прехране, те пензионери о чијим је примањима сувишно и говорити.

Како су потврдили за Српскаинфо у Пореској управи, од скоро 271.470 запослених у Републици Српској, чак 117.000 зарађује до 700 марака.

То значи да трошку хране из потрошачке корпе, који кошта 742 КМ, не може да доскочи скоро половина радничке класе у Српској. У марту је за минималац од 520 КМ и испод овог износа радило 35.679 или сваки осми запослени, а просечна плата сан је за скоро двије трећине цијелокупне запослене радне снаге у Српској.

У незавидинијој позицији су и пензионери, посебно они који мјесечно примају од 208 до 416 КМ, а којих је, нажалост, највише.

У Фонду ПИО Републике Српске рекли су за Српскианфо да је у овом распону пензија 123.737 корисника, што је чак 45 одсто цјелокупне пензионерске популације.

Синдикат

У Савезу синдиката Републике Српске наглашавају да би требало да онај ко ради својим примањима може да обезбиједи пристојан живот за себе и своју породицу.

– Ми тиме у овом тренутку, нажалост, не можемо да се похвалимо. Свако повећање плата које као синдикат изборимо недовољно је да се од те зараде може живјети. Разлог је то што имамо ниске плате, што нам је систем прилично хаотичан, што имамо сиву економију, исплату плата на руке плате, што се не поштују закони који су на снази – каже за Српскаинфо предсједница овог савеза Ранка Мишић.

Наглашава да тренутно, а у односу на потрошачку корпу, која подразумијева издатке за нормалан живот четворочлане породице, радник који прима најнижу плату не може да обезбиједи ни прехрамбене артикле.

– А да не говоримо о било чему другом. Просјечна плата у РС обезбјеђује тек половину просјечне потрошачке корпе – наглашава Мишићева.

Према подацима Савеза синдиката Републике Српске, потрошачка корпа за четворочлану породицу у мају је коштала 1.930 КМ, а просјечна плата била је 981 КМ.

Најниже просјечне плате у овом мјесецу исплаћене су у угоститељству – 690, грађевинарству 703, трговини – 749 КМ.

Просјечна пензија у Републике Српској износи 405 КМ и чини 41 одсто просјечне плате. 

Плаћају цијену избора

Из Удружења пензионера Републике Српске упозоравају да чак 70 одсто ове популације живи на самој ивици сиромаштва или су се већ нашли у биједи.

Наиме, све више корисника јавних кухиња управо су пензионери, који својим примањима, кад поплаћају оно најосновније, немају ни за довољно хране, а камоли шта друго.

– У посебном проблему су они који живе у градовима, па не могу ни малу баштицу да засију. Они који су у приградским подручјима, и под претпоставком да су иоле доброг здравља, могу да произведу нешто хране и тако мало поправе своје осиромашене буџете – истиче за Српскаинфо предсједник овог удружења Слободан Брдар.

Према његовим ријечима, пензионери који су болесни, па морају да купују више лијекова, тешко имају и за храну.

У тешком материјалном положају су не само незапослени, него и гро запослених, који раде за плате којима једва могу да се прехране, те пензионери о чијим је примањима сувишно и говорити.

Како су потврдили за Српскаинфо у Пореској управи, од скоро 271.470 запослених у Републици Српској, чак 117.000 зарађује до 700 марака. То значи да трошку хране из потрошачке корпе, који кошта 742 КМ, не може да доскочи скоро половина радничке класе у Српској.

У марту је за минималац од 520 КМ и испод овог износа радило 35.679 или сваки осми запослени, а просечна плата сан је за скоро двије трећине цијелокупне запослене радне снаге у Српској.

У незавидинијој позицији су и пензионери, посебно они који мјесечно примају од 208 до 416 КМ, а којих је, нажалост, највише.

У Фонду ПИО Републике Српске рекли су за Српскаинфо да је у овом распону пензија 123.737 корисника, што је чак 45 одсто цјелокупне пензионерске популације.

Извор: srpska.info