Академик Ристо Јеремић поново са својим Фочацима
Камена биста посвећена др Ристу Јеремићу, првом фочанском хирургу и академику, свечано је откривена испред Музеја Стара Херцеговина. Оснивач Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, један од њених предсједника, истакнути интелектуалац, борац за људска права и слободу коначно је добио мјесто какво заслужује у својој родној Фочи.
Плато испред зграде Музеја Стара Херцеговина од сад краси биста др Риста Јеремића истакнутог великана који припада друштву српске интелигенције која је стварала у другој половини 19. и првој половини 20. вијека. Блистави ум, који је живот уносио у учмалу Фочу, вратио се кући.
Иницијативу је покренуо Музеј, општина Фоча финансирала је израду бисте, коју је извајао познати српски вајар Велимир Каравелић.
У камену, који за њега, како каже, има дубоку моћ, беспријекорно и педантно израдио је јединствену Јеремићеву бисту, отргавши га од деценијске скрајнутости и заборава.
-Имао сам велику част да израдим бисту, а среће је да сам био предложен од једног сценографа из Београда који је велики пријатељ Фоче. Овај народ, ово окружење, просто је запоседнуто својим проблемима, па отуда и не чуди што је др Јеремић годинама био скрајнут. Ипак, боље икада, него никада. Мислим да се то догодило на прави начин и надам се да је Фоча задовољна-рекао је Каравелић.
Задовољни су и у Музеју Стара Херцеговина. Претходно су вриједно радили на оживљавању и промоцији Јеремићевог лика и бројних дјела које је оставио у Фочи. Међу њима су изложбе које приказују како је соколску мисао у Фочу донио тадашњи студент медицине у Грацу Ристо Јеремић, основајући прво Соколско друштво у БиХ. Затим је основао и Трезвењачко друштво “Побратимство”, које је било подстрек за оснивање низа сличних антиалкохоличарских друштава код јужнословенских народа. Оснивао је гимнастичка, планинарска и друга друштва, подижући народ и омладину у тешка ратна и окупаторска времена.
-Част ми је што смо у овој години јубилеја, 130 година од оснивања Соколског покрета, првог у БиХ, и свих тих напредних идеја чији је носилац Ристо Јеремић , успјели да уз помоћ локалне управе израдимо бисту и заокружимо једну цјелину. У наредном периоду очекујемо проширење постојеће изложбе о др Ристу Јеремићу, која је у нашој сталној поставци-рекла је директорка Музеја Душанка Станковић.
Постављањем бисте Ристу Јеремићу, према ријечима начелника општине Милана Вукадиновића, исправљена је историјска неправда према првом фочанском академику и великом српском родољубу.
-Ово је само мали знак пажње локалне заједнице да се одужимо нашем великану, да се присјетимо шта је све урадио за живота и колико је његов допринос, не само Фочи, него читавом српском друштву, српској идеји родољубља, на крају крајева и у области медицине, културе, историје и свега осталог-рекао је Вукадиновић.
Први човјек Фоче поручио је да се никада више не смије и неће дозволити да великани који су задужили Фочу остају међу хладним музејским зидовима или ладицама.
-Планирамо да реализујемо израду још једне бисте, још једном нашем великану, човјеку из новије историје, а то је др Бориша Старовић, што заједно радимо у сарадњи са Студентским домом у Фочи. Пошто нам је намјера проширење дома, проглашење студентским центром то ће пратити и израда бисте, која ће највјероватније, у договору, бтии постављена уз бисту др Риста Јеремића-казао је Вукадиновић.
Oпштина Фоча финансирала је и партерно уређење зграде музеја, чији је плато од сада у новом, љепшем и отворенијем руху.
Др Ристо Јеремић рођен је 1869. године у Фочи, умро је 1952. године у Мостару. Медицински факултет завршио је у Грацу и био је први Фочак са вискошколском дипломом, а затим и први домаћи хирург у БиХ. Аутор је петнаест књига, углавном из историје здравствене културе у југословенским земљама и више од шездесет научних и стручних радова из разних области.
Био је директор Земаљске болнице у Сарајеву, у тузланском крају памтиће га по унапређењу здравствене културе, академик медицинских наука, почасни доктор Београдског универзитета, професор судске медицине Правног факултета у Суботици, шеф Санитета у Дирекцији државне жељезнице, академик медицинских наука, члан и почасни предсједник Српског љекарског друштва у Београду, оснивач Медицинско – историјског музеја, првог у Србији. Његових директних потомака данас, нажалост, нема међу живима.
Извор: РФ