Ђорђе Милановић, са просјеком 9.96, бриљира на београдском ЕТФ-у
Фочански гимназијалци годинама су важили за неке од најбољих студената на електротехничким факултетима у Србији, а један од њих је и Ђорђе Милановић, студент треће године Електротехничког факултета у Београду, на смјеру “Софтверско инжењерство”.
Након признања за ђака генерације у Основној школи „Веселин Маслеша“, потом признања за ђака генерације у Средњошколском центру у Фочи, Ђорђе Милановић бриљира и на Електротехничком факултету у Београду, са просјеком оцјена 9.96 након двије године студија.
На смјеру „Софтверско инжењерство“ овај млади Фочак лако прелази све препреке. Његов рецепт за успјех је чињеница да је још од дјетињства заинтересован за информатику и програмирање. Кроз основну и средњу школу највише се посвећивао управо информатици. У деветом разреду био је учесник Балканског првенства, а током средње школе редовни учесник републичких и државних такмичења из програмирања. За Радио Фочу каже да му је то доста помогло да на факултету оствари успјех, а поред рада са наставницима и професорима, доста тога је научио сам: „Тешко је било навићи се на такав темпо рада. За студенте који се никада нису сусретали са програмирањем и данас је тешко да прате наставу. Ја сам успио да постигнем што је требало до сада захваљујући томе што сам се кроз средњу школу бавио програмирањем, истраживао сам, радио на неким малим пројектима, куповао бројну литературу. Због тога су ми бројни појмови и добар дио градива били познати. Предмети су доста занимљиви и како се они мјењају тако се и коцкице из програмирања слажу и повезују се ствари до најситнијих детаља“.
Епидемија вируса корона у многоме је утицала на начин студирања на Београдском универзитету. Од првог дана Ђорђевог студирања, па све до данас, настава се одржава он лајн. Самим тим, Ђорђе и његове колеге нису још увијек осјетили чари студентског живота: „За ове двије године нисмо могли ни искусити чар присуствовања предавањима и комуникације са професорима и асистентима, јер је настава он лајн. Студирање се свело на то да прегледамо предавање на рачунару када год желимо а да пар пута мјесечно одемо на факултет на лабораторијске вјежбе и колоквијуме. И то је тежи вид учења, јер не постоји начин да питате професора за нешто што вам није јасно. Епидемија вируса корона је утицала и на живот у студентском дому, он је био прилично рестриктиван и било је забрањено све оно што краси студентске дане у дому, забрањена су била окупљања и дружења“.
Ни Ђорђев индекс није као остали. Посједује га само у електронској форми на студентском он лајн сервису. Али битнија ствар од тога је да су му у њему уписане скоро све десетке. За двије године студирања добио је само једну деветку, због које није могао остварити стипендију „Милан Јелић“. У наредној школској години нада се и овој престижној стипендији. Поред тога, трудиће се да до краја школовања задржи своје мјесто на буџету Републике Србије, које је за многе студенте овог смјера недостижно: „Сваке године се прави листа на којој је само 30 студената који се финансирају из буџета Србије. Ако сте једне године на буџету, то вам не гарантује тај статус до краја школовања, већ константно морате остваривати најбоље резултате да би били на буџету. Многи се утркују да буду на буџету, јер је школовање скупо, али за тај статус вам треба просјек оцјена преко 9.30. То је одличан успијех али не успијете да уђете на буџет, и онда многи студенти са тако високим просјеком остану ускраћени за студентски дом, стипендију и сличне повластице јер је за све основни услов буџет“, рекао је Ђорђе.
Десетке у индексу биће му циљ и у наставку школовања, а након завршетка основних и мастер студија, Ђорђева жеља је да се професионално оствари у некој иностраној компанији.
Извор: РФ